Lekciju iz humanosti, solidarnosti i zahvalnosti ovih dana drže bivši đaci Osnovne škole „25. maj“ – kada su saznali za teške uslove u kojima živi školski domar Dmitar Marinko sa nepokretnim i bolesnim sinom, veoma brzo su se okupili. Pomogao je ko je koliko mogao, što u novcu što u materijalu, a oni koji su imali vremena i umeća, čika Dmitru renoviraju trošnu kuću i dovode je u stanje dostojno čoveka.

Ceo radni vek čika Dmitar sa Bikova proveo je u Osnovnoj školi “25.maj“ iako je, kako veli bio strog i na distanci sa učenicima, i danas pamti svako dete, svačiju sudbinu i odaje poštu svima koji više nisu sa nama. Na pitanje koliko mu znači što su ga bivši đaci nisu zaboravili, Dmitar suze ne može da sakrije.

– Jako su me iznenadili, nisam ovo očekivao, ovo su suze radosnice. Ja sam radio i privatno da bih kuću sagradio i decu othranio, radio sam po 14 sati dnevno – kaže penzinisani domar za RTV Subotica.

Ipak, i sa 85 godina, Dmitar ne uživa u penziji već radi posao teži od bilo kog – 24 sata brine o nepokretnom sinu, ali ga nećete čuti da se žali i odlučno kaže: u dom ga neće smestiti sve dok je on sam živ.

– Sin je pao u krevet, negujm ga već 18 meseci i noću i danju. Nije mogao kašiku da podigne, ja sam ga osposobio – dodaje.

Za tešku sudbinu voljenog domara prvi je saznao komšija Jovica Marcikić koji se priseća kako je uvek dok je radio u školi imao osmeh za svakoga i kako ih je sve dočekivao i ispraćao kući. Čika Dmitar je, veli, bio učiteljica svima.

– Ja danas radim u prosveti, moji se učenici sete mene, ja sam se setio njega. Ni drugi ga nisu zaboravili, samo sam ih podsetio da je on tu sa nama – kaže Jovica, koji ni sam ne može da sakrije suze.

I zato ne čudi da je samo jedna objava na društvenim mrežama bila je dovoljna da učenici svih generacija udruže snage kako bi pomogli ovom čoveku čelične snage i volje.

– Goca, koja je isto bila učenica škole 25. maj pre neka dva meseca pokrenula je grupu na Fejsbuku kako bi okupila sve generacije i tako je došlo do ideje – nadovezuje se Branko Prćić, koji vodi Udruženje “Za Suboticu svim srcem“, ali je takođe pohađao školu u Aleksandrovu.

A na kući koja nikad nije bila renovirana krenulo se od najhitnijeg: krečenja, nabavke drva i novog nameštaja, a kako bi Dmitra i njegovog sina spremili za zimu, nabavljena je i nova crepana peć.

– U životu ne pamtim da sam videla takav osećaj u očima i radosti i tugu, ne znam da opišem koliko se on nama obradovao kad nas je video. Mi se trudimo da mu uradimo što je najpotrebnije i da mu koliko-toliko olakšamo, jer sin je bolestan, a on je stvarno jako star – priča Branka Šokčić, jedna od bivših učenica.

Star možda, ali zaboravljen nije, jer tu se današnja solidarnost komšija i nekadašnjih đaka neće zaustaviti: čika Dmitru će nastaviti da pomažu i da ga obilaze, a kako će na kući ima još da se radi, već se planira i nova radna akcija.

Kurir.rs/ RTV Subotica

Kurir