Blokaderska akcija usmerena na zgrade Radio-televizije Srbije, u Takovskoj i Aberdarevoj ulici i na Košutnjaku, pretvorile su se u talačku krizu u koju su stavljeni radnici javnog servisa, ali i svi građani Srbije. Blokada RTS-a, koja ne prestaje već pet dana, udarila je ne samo na fizički prostor kojim se rasprostire, već i na celu slobodomisleću sferu našeg društva.
Tolerisanje ovoga što blokaderi i njihovi navijači rade od 14. aprila je ništa drugo nego prihvatanje opasnog političkog koncepta da svaki neistomišljenik zaslužuje stavljanje mete na čelo, linčovanje i batinu po glavi.
Koja je to mitska glava smislila da se silom posluži da zabrani ljudima kretanje, pravo na rad i slobodu mišljenja? Kako smo stigli do tačke da moramo objašnjavati da nasilne metode ne smeju biti prihvatljive ni u jednom društvu? Zašto su potrebni javni apeli da se država i njeni građani sačuvaju od razarajućeg pohoda jedne grupe?
Zajednica u kojoj živimo, zvali je društvo, država, univerzitet, stranka ili komšiluk, morati da odgovori na sva ova pitanja. Bolje je da to učini bez razbijene glave, ali vreme da se reaguje odavno je prošlo.
Krivično delo je krivično delo. Neko ga je ne samo počinio nego ga čini iz dana u dan, evo već skoro šest meseci. Sasvim je vidljivo svojevrsna zakonomernost blokaderskog poduhvata: što se revolucionarni entuzijazam sve više smanjuje, to su akcije blokadera sve radikalnije i ekstremnije.
Fizička opsada RTS-a, uz pretnje novinarima, targetiranje i pozive na njihov linč, precizno mogu da lociraju u kojoj fazi se trenutno nalazi ono što je krajem prošle godine zaličilo na studentski bunt, a pretvorilo se u politički cirkus u kojem ubedljiva većina nije htela da ni da učestvuje, ni da ga gleda.
Govoreći o blokadi RTS-a, Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kurir da to ne bi smelo da se toleriše ni jedan sekund.
“Nadležni organi u Republici Srbiji, poput Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa, momentalno bi trebalo da poznaniju prava privedu i da procesuiraju sve koji učestvuju u ovom vandalizmu i teroru. Većinsku Srbiju ljute izjave iz MUP o tome da policija neće vršiti svoju dužnost. Država je razumno uzdržana do krajnjih granica i to nije njena slabost, to je njena prednost, jer ne želi ogoljeno, direktno nasilje, makar i kao sredstvo za obuzdavanje nasilja. Naravno, i u tim dobrim namerama trebalo bi da postoje crvene linije. Nekoliko dana malobrojni deo studenata blokadera, raspomamljen od mržnje, pumpanja i dinstanja, organizovan od najradikalnijih elemenata iz kruga svojih profesora, a inspirisani delovanjem glavnog blokadera, rektora Đokića, ponižavaju javni servis, ugrožavaju zdravlje i bezbednost zaposlenih na RTS, a već mesecima maltretiraju celu zemlju i sve građane”, ocenjuje Karanović.
On zamera i što vlada ogromno ćutanje na ovakve stvari.
“Sada kad im je revolucija propala, misle da bi radikalizacijom trebalo ostvariti ono što im nije uspelo u proteklom periodu… Najgori među najgorima odlučili su da kreiraju medijsku sliku u Srbiji, dok referentne institucije UNS ili NUNS, kao i evropske medijske asocijacije, gromoglasno ćute na ovaj nezapamćeni fašizam politički obojene, antisrpske mreže dela studenata i njihovih razjarenih profesora”, zaključuje Karanović.
Kurir Politika