DA LI ĆEMO OSTATI NEAKTIVNI DOK NEDUŽNI PATI? Đurić na sjednici SB UN: Jednostrani postupci Kurtijevog režima dovode do atmosfere straha i nestabilnosti (VIDEO)

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je danas raspravljao o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o delovanju Unmika. Sednica je sazvana od strane Švajcarske, koja predsedava Savetu bezbednosti ovog meseca, a Srbiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je tokom sednice Saveta bezbednosti UN o izveštaju Unmika da Srbija ostaje čvrsta u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. Upozorio je da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija na KiM stvaraju atmosferu straha i nestabilnosti.

– Dozvolite mi da započnem tako što ću zahvaliti svima na kontinuiranoj pažnji u vezi sa eskalacijom krize na Kosovu i Metohiji. Srbija, suočena sa teškim izazovima u očuvanju bezbednosti i blagostanja svog naroda, ostaje posvećena miru, stabilnosti i očuvanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. Želim da naglasim da je Srbija u potpunosti posvećena izgradnji prosperitetne budućnosti za sve svoje građane – rekao je Đurić.

Srbija se danas može ponositi time da je odgovoran član međunarodne zajednice i ključni evropski doprinosilac mnogim mirovnim operacijama UN, od Bliskog Istoka do Mediterana, kao i na afričkom kontinentu.

– Srbija je zabeležila rekordnu stopu rasta BDP-a tokom više od jedne decenije i više nego udvostručila svoj nacionalni BDP u poslednjoj deceniji. Stvaramo poslovno okruženje koje podstiče ulaganja i inovacije. U decembru ove godine, Srbija preuzima vođenje Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, a 2027. Beograd će biti domaćin specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, otvarajući nove mogućnosti za celu regiju – naglasio je ministar.

Govorio je i o inicijativi Otvoreni Balkan koju su pokrenuli predsednik Vučić, premijer Albanije Rama i Vlada Severne Makedonije, a koja je stvorila jedinstveno regionalno tržište rada. Osvrnuo se i na inicijative poput projekta Digitalna Srbija, koji ima za cilj integraciju tehnologije u srpsku ekonomiju, promovišući društvo zasnovano na znanju.

– Dok gradimo nove industrije i otvaramo nova radna mesta, posvećeni smo osiguranju da nijedna zajednica ne bude izostavljena u ovom napretku. Nažalost, situacija u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji znatno se razlikuje.

Prema izveštajima UNMIK-a i nedavnim dešavanjima, situacija na Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala tokom poslednje dve i po godine, dok kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti – kazao je Đurić.

Potrebna hitna i odlučna akcija

Istakao je da je danas ovde da iznese ozbiljne prekršaje režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i apeluje na hitnu i odlučnu akciju.

– Pitanje sa kojim se ovom savetu obraćamo jeste da li ćemo ostati po strani dok nevini ljudi pate, ili ćemo preduzeti konkretne korake da zaštitimo ugrožene – kazao je Đurić.

– Ove godine obeležavamo tužnu godišnjicu koja se ne može zaboraviti – 20 godina od pogroma 17. marta 2004. godine, kada je trideset nevinih ljudi ubijeno, a skoro 1.000 povređeno. Bio je to drugi talas etničkog čišćenja Srba nakon 1999. godine, kada je 250.000 ljudi prisilno proterano, uništeno je 150 srpskih crkava, a još 40 srpskih pravoslavnih crkava je takođe devastirano.

Kao što sam već spomenuo, bliska prošlost Srba na Kosovu i Metohiji bila je teška i kompleksna. U svetlu te prošlosti, poražavajuće je posmatrati nepodnošljivu sadašnjost koju je režim Aljbina Kurtija nametnuo Srbima na Kosovu i Metohiji – primetio je Đurić.

Od momenta povratka Aljbina Kurtija na vlast, njegova administracija je sistematski pojačala mere za izolaciju i marginalizaciju srpske zajednice.

– Zamislite da vaša sopstvena valuta jednostavno bude zabranjena, penzije oduzete, a socijalna pomoć poništena. Za Srbe na Kosovu i Metohiji ovo nije hipotetičko pitanje – to je njihova stvarnost. U septembru ove godine, teško naoružana specijalna policija je upala u pošte u opštinama sa srpskom većinom, praktično paralizujući njihov svakodnevni život. Osnovna prava, kao što su prijavljivanje rođenja dece ili pristup socijalnoj pomoći koju Vlada Srbije nudi svima, postalo je skoro nemoguće – kazao je Đurić.

Nasilje nad Srbima je naglo eskaliralo, sa više od 90 napada samo tokom 2024. godine, pri čemu nijedan počinilac nije priveden pravdi.

– Incidenti koji uključuju decu posebno su uznemirili naše zajednice. Nedavno se dogodio napad na decu gospodina Nenada, kada je jedan muškarac nožem napao njegovu decu – što je šesnaesti takav napad od dolaska gospodina Kurtija na vlast. Koliko još incidenata mora da se dogodi pre nego što se preduzmu konkretne mere? – zapitao je Đurić.

Đurić je naglasio da se srpsko stanovništvo na severu Kosova svakodnevno suočava sa “realnošću grubog nasilja”.

– Regionom upravlja mononacionalna policija lojalna Kurtiju, koja provodi politiku prijetnje umesto saglasnosti. Takođe, Kurtijeva administracija je postavila albanske etnonacionalističke gradonačelnike koji su “izabrani” bez srpske podrške i nemaju legitimitet među zajednicama kojima bi trebali da služe. Bez nelagode – a ipak vladaju – rekao je Đurić.

Odbijanje da se osnuje ZSO

Odbijanje Prištine da sprovede Briselski sporazum koji predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) oduzelo je Srbima osnovne pravne zaštite.

– Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i poštovanje zakona na Kosovu, premijer Aljbin Kurti je izjavio da ne namerava da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog saveta i autoriteta međunarodne zajednice. Ministar unutrašnjih poslova Dželal Svekla, poznat po svojim nasilnim napadima na Euleks pre nekoliko godina, proširio je ovu uvredu, rekavši da njegova administracija ne planira sprovoditi član 9. Briselskog sporazuma koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u Kosovsku policiju na severu. Iako nije iznenađujuće, ova otvorena provokacija je skandalozna, podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u pitanje spremnost Prištine da izgradi mirnu budućnost. Ako se potpisani sporazumi mogu lako odbacivati, šta ostaje za poverenje i dijalog? – zapitao je Đurić.

Takođe, optužio je prištinsku administraciju za korake koji krše kosovski ustav. Srpskoj listi – političkoj stranci koja je pobedila u sredinama sa srpskom većinom na izborima podržanim od strane OEBS, EU i UNMIK, nezakonito se uskraćuje pravo da imenuje svoje predstavnike u institucijama vlasti na Kosovu.

– Ova uskraćivanja osnovnih demokratskih prava dodatno ukazuju na nepoštovanje vladavine prava i demokratskih normi na Kosovu. Takođe, ukazuju na potrebu međunarodne zajednice da osigura mehanizme zaštite protiv ovakvih akcija posle predstojećih parlamentarnih izbora. Zašto bi bilo koji kosovski Srbin glasao na tim izborima, ma koliko mi to želeli, kada ni osnovna prava zagarantovana ustavom ne važe za njih? – upitao je ministar.

Potsetio je da je Priština zabranila čak i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom da poseti Pećku patrijaršiju, svetsku baštinu Uneska i duhovno srce Srpske pravoslavne crkve.

– Ovaj čin predstavlja narušavanje ne samo verskih sloboda, već i srpskog kulturnog nasleđa, pokazujući nepoštovanje osnovnih prava i sloboda – zaključio je Đurić.

Nasilje alarmantno

Ministar je naglasio da je nasilje nad Srbima postiglo alarmantne razmere.

– Policijske patrole u vojnim uniformama i provokativni marševi kosovskih oružanih snaga povećali su strah među srpskim zajednicama. Tokom ove godine, pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije pozvana na odgovornost. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? To pitanje se više ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 procenata otkako je Aljbin Kurti došao na vlast, sa 434 incidenta zabeleženih u poslednje dve i po godine. Zamislite situaciju u kojoj vaša zajednica svakodnevno doživljava ovakvu nesigurnost – da li biste se osećali sigurnima? – obratio se prisutnima.

Na severu Kosova, kako je dodao, prištinske specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake prema suzbijanju srpskog prisustva. Kazao je da su naoružane jedinice upadale u srpske institucije, fizički napadajući nenaoružane civile, pa čak i ranjavale decu.

– Nažalost, imamo i povećanje prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad Srpkinjama, ponekad od strane kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez da su ikada respective procesuirani. Sve ovo je deo sistematske kampanje usmerene na zastrašivanje već uzdrmane zajednice. Prošle godine, jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa 21-godišnjim bratom, upucao je pripadnik takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga tokom božićne povorke. Azem Kurtaj koji je pucao je ostao de fakto amnestiran i slobodan. Kakvu poruku šaljemo kada oni koji povređuju decu ostaju bez posledica? – kazao je Đurić.

Povratak Srba “opasna nada”

Đurić je naglasio da povratak progonjenih Srba ostaje “daleka i često opasna nada”, jer hiljade porodica koje su napustile Kosovo 1999. godine i dalje žive u izgnanstvu, a povratak podrazumeva “tešku diskriminaciju i lični rizik”.

– Nedavni incidenti podsećaju na surovu realnost: srpski povratnici poput Žarka Zarića i Radovana Ristića zatekli su svoje domove vandalizovane i spaljene. U selu Novake, zapaljene su tri kuće koje su pripadale srpskim porodicama koje su se vratile. Samo 1,9 odsto od 250.000 raseljenih Srba uspelo je da se vrati svojim domovima. Zašto moraju trpeti takve prepreke? Kada će im biti omogućeno da povrate ono što im pripada? – zapitao je Đurić.

Naveo je da se oni koji pokušavaju ostvariti svoja imovinska prava suočavaju s rizikom od hapšenja ili zastrašivanja, podsećajući na slučaj prošlog avgusta kada su pritvoreni Srbi Dragan Cvetković i Miloš Šošić po neosnovanim optužbama.

– Njihov „zločin“ je bio to što su bili Srbi na Kosovu. Kurtijeva vlada je nedavno donela nove mere eksproprijacije koje omogućavaju konfiskaciju srpske imovine, čime se ometa povratak onih koji žele da se vrate. Nije li pravo svakog građanina da živi u svojoj zemlji bez straha od gubitka imovine? – zaključio je Đurić.

Poručio je srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji da nisu sami. Srbija je uz njih u borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Neće odustati od podrške njihovim pravima da žive u miru i čuvaju svoje nasleđe – istakao je Đurić.

Đurić je zatražio amnestiju za sve političke zatvorenike koje drži režim Aljbina Kurtija.

– Ne može biti istinske normalizacije dok više od osamdeset političkih zatvorenika, kosovskih Srba, ne bude vraćeno kući. Oni se sećaju kolektivne amnestije koja je data mnogim bivšim pripadnicima OVK, čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji nakon rata na Kosovu. Sećamo se slike Kurtijevog ministra unutrašnjih poslova Svečlje kako stoji ispred spaljenog vozila EULEKS-a. Treba li da prihvatimo da je neki Milun Milenković terorista, a Svečlja građanin koji poštuje zakone? – zapitao je Đurić.

Takođe se obratio albanskoj zajednici na Kosovu, naglašavajući da Srbija nije u sukobu s njima.

– Mi sporimo se sa politikom i potezima režima Aljbina Kurtija, ne sa albanskim narodom. Razumemo vašu želju za mirom, baš kao što razumemo i želje srpske zajednice. Pozivamo vas da odbacite politiku sukoba i podela i da se pridružite u potrazi za budućnošću zasnovanom na uzajamnom poštovanju i saradnji. Aljbin Kurti je postao odraz režima protiv kojeg se borio pre više od četvrt veka – rekao je Đurić.

– Da li ćemo iskoristiti ovu priliku ili ćemo dozvoliti da podela oblikuje našu budućnost? Odgovor je na nama, a istorija će nas tako ocenjivati – zaključio je Đurić.

17.45 – Đurićeva replika: Nemamo konflikt sa Albancima već režimom koji sistematski ugrožava Srbe

Na kraju sednice, srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić replicirao je predstavnici prištinskih vlasti, naglašavajući da “nema sukoba sa Albancima, već sa režimom koji sistematski ugrožava Srbe i druge nealbanske zajednice”.

– Vaša opsesija predsednikom Vučićem govori mnogo – da vodi državu uspešno i da je poboljšanje naše ekonomije i spoljnopolitičke pozicije uzrok vašeg besa. Pokažite nepoštovanje prema žrtvama rata, neprikladno koristeći reč genocid, naročito s obzirom na to da je dve trećine Srba protjerano sa Kosova – zaključio je Đurić.

17.34 – SAD za gašenje Unmika

Zamenik američkog ambasadora pri UN, Robert Vud ponovio je zahtev za preispitivanje uloge Unmika, naglašavajući da rasprave u Savetu bezbednosti treba da budu ograničene na zatvorene konsultacije svake godine.

– Nakon prošlogodišnjeg povećanja nasilja, Unmik je u velikoj meri nadživeo svoj prvobitni mandat, a SAD poziva Savet bezbednosti da preispita ovu misiju i počne proces gašenja – rekao je Vud, savetujući Unmik da zauzme neutralniji stav u budućim izveštajima o stanju na KiM.

– Cilj SAD je međusobno priznanje – naglasio je Vud, oštro kritikujući srpske vlasti zbog činjenice da su vinovnici prošlogodišnjih događaja u Banjskoj još uvek na slobodi.

Zabrinuti smo zbog neusklađenih akcija koje preuzima kosovska vlada, koje nisu u skladu sa opredeljenjima kosovskih vlasti da se ide putem dijaloga koji posreduje EU – dodao je Vud, napominjući da takve akcije pogađaju ranjive i manjinske zajednice.

17.25 – Kina: 1244 i teritorijalni integritet Srbije

Kineski stav je jasan – podržavamo zajednički prihvatljivo rešenje uz puno poštovanje Rezolucije 1244 i teritorijalnog integriteta Srbije, rekao je kineski ambasador pri UN Fu Cong.

Optužio je kosovske vlasti za zastrašivanje srpskog stanovništva jednostranim akcijama, naglašavajući da su mir, stabilnost i međusobno poštovanje najbolji interes svih strana.

Kineski ambasador je upozorio kosovske vlasti da pragmatična rešenja i dobrobit stanovništva moraju biti prioritet nad jednostranim akcijama koje podižu tenzije.

Unmik igra važnu ulogu u očuvanju i održavanju mira… Savremeni svet ne može da podnese nove tenzije. Međunarodna zajednica ima obavezu da spreči Balkan da ponovo padne u sukob – rekao je Fu Cong.

17.05 – Rusija: Neophodan pritisak na Kurtija

– Od dolaska ultranacionalističkog pokreta Samoopredeljenje na vlast, broj etnički motivisanih napada drastično se povećao – upozorio je ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebezja.

Ako ne bude izvršen pritisak na Kurtija, on će nastaviti da proteruje srpsko stanovništvo iz enklava. Dok Beograd neprestano pritisak da prizna nezavisnost Kosova, namerno se previđaju obaveze Briselskog sporazuma, posebno obaveze Prištine da formira Zajednicu srpskih opština – kazao je Nebezja.

Tražimo pritisak na Prištinu da odmah ispuni ovu obavezu, rekao je Nebezja, dodajući da je formiranje helikopterske jedinice kosovskih vlasti u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999. godine.

Ruski ambasador smatra da je uloga Unmika u očuvanju stabilnosti na Kosovu nezamenljiva, optužujući kosovske i međunarodne vlasti zbog namernog zanemarivanja istraga napada na ruske diplomate pre nekoliko godina.

16.54 – Francuska: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključ evropske stabilnosti

Francuska smatra da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna za obezbeđenje šire evropske sigurnosti, kritikujući uzastopne akcije kosovskih vlasti na severu, koje su uznemirile lokalno stanovništvo, izjavio je zamenik ambasadora Francuske pri UN, Džai Darmadhikari.

Francuski diplomata je takođe naveo da je neprihvatljivo što su počinioci događaja u Banjskoj još uvek na slobodi.

Francuska će nastaviti da podržava dijalog uz posredovanje EU, koji ima mandat Saveta bezbednosti da postigne trajni i obavezujući sporazum.

Francuska smatra da mandat Unmika mora da se nastavi sve dok je to potrebno, rekao je Darmadhikari.

16.34 – Slovenija zabrinuta zbog razvoja situacije na KiM

Slovenački ambasador pri UN, Samuel Žbogar, rekao je da je njegova zemlja zabrinuta navodima koje je iznela šefica Unmika, tražeći uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kao i prekid međunarodne izolacije Kosova.

Žbogar je takođe zatražio jaču posvećenost lidera Briselskom i Ohridskom sporazumu, osudivši zapaljivu retoriku i opasne poteze.

Takvi potezi ne doprinose integraciji. Pozivam Srbiju da pomogne istragu o događajima u Banjskoj. Ako želimo bolju budućnost za sve, moramo se okrenuti promociji obrazovanja, nasleđa i tolerancije, zaključio je Žbogar.

16.15 – Obraćanje Gervale Švarc

Ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova, Donika Gervala Švarc, protestovala je protiv korišćenja imena Kosovo i Metohija, tvrdeći da je svim stanovnicima na Kosovu omogućen pristup zdravstvu i školstvu.

– Moramo govoriti o opasnostima o kojima se niko ne usuđuje govoriti. O ratu koji bi Putin mogao izazvati na Balkanu – izjavila je Gervala Švarc.

Gervala takođe tvrdi da Kosovo ima najviši nivo zaštite manjinskih prava u Evropi, uz garantovana mesta u parlamentu.

15.33 – Karolin Zijade: Situacija na severu Kosova krhka

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu i šefica Misije Unmik, Karolin Zijade, naglasila je da dijalog između Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN, gde se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Antonija Gutereša o radu Unmika, rekla da je situacija na severu krhka i da je napredak spor, ocenjujući kao opasne najave o otvaranju mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici.

Prema njenim rečima, akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjile su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju osnovne potrebe, uključujući zdravstvo i školstvo.

Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije Kosovske policije, o kojima se vodi istraga zbog prekomerne upotrebe sile.

– Upravo sam saznala da je generalni inspektor predložio suspenziju dvojice policajaca zbog hapšenja dve osobe na severu – navela je Zijade.

Ona je izjavila da je tokom poslednjih poseta Kosovu razgovarala sa organizacijama civilnog društva i da su stanovnici izrazili veliku zabrinutost zbog jednostranih akcija koje ugrožavaju njihova osnovna ljudska prava.

– Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije i drugih institucija smanjuje pristup. Zabrana korišćenja dinara i ukidanje poslovnica Poštanske štedionice samo pogoršava situaciju. Vlasti u Prištini izgleda žele da preuzmu kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veće hapšenja kosovskih Srba doprinose porastu građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrana okupljanja – upozorila je Zijade.

Dodala je da se trenutno vodi istraga o prekomernoj sili policije prilikom hapšenja i u pritvoru.

– Objavljivanje rezultata istrage mogli bi da povrati poverenje u institucije. Unapređenje ljudskih prava je suština naše misije, što je od ključnog značaja za očuvanje imovinskih prava i jezika svih zajednica – istakla je Zijade.

Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje Radne grupe za olakšavanje trgovine.

– Prošlo je godinu dana od incidenta u Banjskoj i apelujem na privođenje pravdi počinioca – naglasila je Zijade.

Usmerila je pažnju na potrebu brzog rešavanja uskih grla – zaključila je Zijade.

15.25 – Savet bezbednosti, na dnevnom redu Kosovo

Zapocela je sednica Saveta bezbednosti o stanju na KiM. Izveštaj šefa svetske organizacije predstavlja šefica Unmika, Karolin Zijade.

15.15 – Počela sednica Saveta bezbednosti, prva tačka Somalija

Savet bezbednosti UN, na čelu sa Švajcarskom, započeo je sednicu raspravom o Stanju u Somaliji.

Izveštaj generalnog sekretara UN, Antonija Guteresa o KiM je sledeća tačka dnevnog reda.

15.00 – Đurić sa predsedavajućom Savetu bezbednosti UN u Njujorku

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se danas sa ambasadorkom Švajcarske pri UN i aktuelnom predsedavajućom Savetu bezbednosti UN u Njujorku Paskal Kristin Berisvil.

U novom izveštaju Gutereš ističe da je atmosfera na severu KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije, te poziva sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.

Đurić je pre sednice naglasio da će Srbija na sednici Saveta bezbednosti UN ukazati na drastične i bezobzirne javne istupe premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje, koji se javno hvale da ne nameravaju da uspostave ZSO.

Kurir.rs