Život je čudo – pokazuje i priča porodice Kumović iz Mladenova kraj Bačke Palanke. Dok je Draganu (37), koji je bio na ivici života i smrti, u Beogradu presađivano srce, u Novom Sadu rodio se maleni Nemanja, bratovljev prvenac. Dva nova života istovremeno!
Odlazak u intenzivnu negu Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije ovog puta bio je pravo zadovoljstvo – dvojica čilih i veselih ljudi u boksu. Prikačeni na monitore, sa zavojima, svakakvim cevčicama, kesama… a opet srećni i puni života. Dragan Kumović i Radoslav Kozić desno. Cimeri. I novi ljudi. U dva dana pod ovim krovom bile su dve transplantacije srca. Dosad neviđeno. Na radost svih i uz veliku zahvalnost nekima koji su izgubili voljene osobe, a ipak rekli “da” doniranju njihovih organa.
Draganu Kumoviću transplantirano srce u UKCS Autor: Zorana Jevtić
Dragan je otac devojčice od sedam godina i sina od dve. Kod kuće ga čeka i supruga. Za njega brinu i otac, brat, sestra od strica, rodbina, prijatelji… Uskoro će im se vratiti drugi čovek – onaj koji ima šansu. Jer do 23. novembra Dragan je bio čovek čije je srce radilo samo 10 odsto. Gotovo pa da je stalo.
– Problemi su krenuli od 2019. i samo su se gomilali. Ipak, dosta dobro sam se nosio psihofizički sa svim tim. Do pre pola godine sam radio, predao sam za invalidsku penziju. Međutim, stanje se naglo pogoršava u septembru. I tek tad sam shvatio kakav dobitak zapravo čekamo. I kako je vreme odmicalo, ta moja “sedmica na lotou” bila je sve dalje i dalje. A opet, neretko sam sanjao da dobijam novo srce – priča nam Dragan, koji je pre toga dobio jedan poziv u avgustu:
– Dan pred ćerkin rođendan, svi smo bili u selu, i zove me doktorka da kaže da imaju potencijalnog donora. Stampedo u kući, ne znam ko gde udara, šta treba da radi. Međutim, kroz pola sata javlja da porodica nije dala saglasnost. Iako su mi svi govorili da će sve biti okej, pomirio sam se sa sudbinom i rekao sebi: “Ako je suđeno da dobijem novo srce od donora, dobiću ga.”
I bi suđeno.
– Tog 22. novembra bio sam kod kuće kada me je pozvala doktorka Ana da imamo potencijalnog donora, ali i tražila da sačekamo do ujutru. Vest je ujutru bila da su dobili saglasnost porodice i u subotu uveče, tog 23. novembra, počela je transplantacija. A dok je trajala moja operacija, snajka se porađala i rano ujutru 24. novembra postao sam stric, rođeni brat je dobio sina. Dva života u isto vreme. Nisam mogao da verujem – sa osmehom priča Dragan.
Veruje u Boga i molio mu se za život, a bratanca je dobio na veliki praznik – Svetog Stefana Dečanskog.
– Ipak mu je ime Nemanja. Tek juče sam ga prvi put video putem video-poziva. Supruga nije mogla odmah da mi javi jer nije direktno komunicirala sa mnom, a ja sam sve vreme razmišljao: “Bože, zašto mi ništa ne javljaju, šta se desilo?” Međutim, čekali su da malo dođem k sebi. Dva nova života, dva početka. Srećan sam i zahvalan Bogu, porodici donora i svim ovim ljudima oko nas – veli Dragan, za koga imamo iznenađenje.
Da su istovremeno u porodicu stigla dva nova života, saznali smo od Branislave Spremo, Draganove sestre od strica, koja se od transplantacije još nije čula s njim. Dragan je super raspoložen, okrećemo video-poziv. Iznenađenje! Za oboje!
– Ćao, seko! Super sam, ne brini!
– Jao, lepi moj – šalje sestra poljupce.
I suze će. Samo kratko, i mi moramo da idemo. Ne zadržava se puno kod ovih pacijenata.
– Branka mi je kao mama. Svaki put je bila uz mene, za sve teške i lepe momente. Znao sam da će naći način da dođe do mene – smeje se Dragan.
Kardiolog asis. dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju UKCS, ističe da su prvi put urađene dve transplantacije srca.
– Ove godine četiri transplantacije u UKCS i sedam ukupno u Srbiji jesu mali korak ka velikom cilju. Ali ako uzmemo u obzir da je samo 30% porodica potencijalnih donora dalo saglasnost, generalno ne možemo da budemo zadovoljni. U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka na neku transplantaciju, a oko 60 pacijenata je na listi za srce. Taj broj se svaki dan menja, novi pacijenti dolaze, neke pacijente uspevamo da premestimo mehaničkim potporama, a nažalost, neki umiru. I kad vidimo da se lista smanjuje jer je neko umro, ne možemo biti zadovoljni. Zato i dalje moramo da radimo na razvijanju svesti građana – priča nam dr Nestorović, pa ističe:
– Dragan i Radoslav su svetla tačka na kraju tunela. Dobro se oporavljaju. Radoslavu je slava, nadamo se da će sledeću dočekati s porodicom. Dragan je postao stric u danu kada je dobio šansu za novi život. Zahvaljujemo porodicama donora, čitavom timu ljudi i transplantiranim pacijentima, udruženju transplantiranih pacijenata, koja se jako bore da i drugi dobiju organe. A tu je Ministarstvo zdravlja, koje ulaže velike napore da ovaj program ide u pravom smeru.
Dragan i Radoslav nam mašu na odlasku, a potonji nas ispraća rečima:
– Hej, jeste videli, dve transplantacije u dva dana. Nas dvojica živi. Ima li veće sreće?! Ima li većih ljudi od onih koji su nam podarili život…
