Vojin Ćetković je bio jedan od ljudi koji će zauvijek u svom srcu pamtiti koleginicu Radmilu Savićević zbog njene dobrote. Podelila je sa njim sve iako je i sama jedva krpila kraj sa krajem.

Glumac se jednom prilikom prisjetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu Radmilu Savićević, koja je tom prilikom Vojina pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena.

– Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu “Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam dvadeset jednu godinu, još sam studirao i bio jako sretan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smiješan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da vjerujem. Rada je sjedila u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je bilježila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca.

Onda je prišla i pitala me: “Odakle reče da si ti, mali?“ “Iz Kruševca.“ “Iz koje ulice?“ Ja kažem iz koje. “Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“ “Pa ovaj novac…“, rekoh, “ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ “Aha. A koja ti je to uloga po redu?“ “Prva.“

Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti riječ da kažem. “Potpiši to odmah! I čekaj me ovdje, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i poslije nekoliko minuta, ona se vraća: “’Ajde sa mnom.“ “Gdje ćemo?“ “Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. “Peri ruke i sjedi za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. “Jedi!“ “Rado, pa nisam gladan.“ “Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“

Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. “Dobro, a sad se javi majci.“ I vodi me do telefona. “Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kojem živim.“ “Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!“ I ja, šta ću, okrenem majku: “Evo da ti se javim, ovdje sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ “Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem.

“Je l’ imaš šta da jedeš i je l’ imaš para?“ “Imam. Svega imam.“ “Nemoj da lažeš, je l’ gladuješ?!“ “Ne gladujem, ne brinite.“ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, predivna žena – zaključio je Ćetković.

Omiljena baka

Glumica Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine u 75. godini života. Sahranjena je četiri dana nakon toga u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Ostala je upamćena po ulogama baka i dobronamjernih, prostodušnih žena sa sela. Fedis je od 2021. godine po njo njoj nazvao Nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu.

(Kurir.rs/I.M.)

Bonus video:

00:50 Vojin Ćetković izjavljuje saučešće

Kurir

Izvor: ( www.kurir.rs / MojaTV.rs )