Na današnji dan, 1888. godine, jedan Amerikanac je patentirao izum koji je postao neizostavan delik u našim životima u proteklim decenijama. Reč je o hemijskoj olovci, koju je osmislio Džon Dž. Laud, advokat i pronalazač.

Džon Laud.jpg
printscreen/youtube/EZaneShorts Džon Laud

Džon je imao za cilj da napravi instrument za pisanje koji bi mogao da piše na kožnim materijalima, što tadašnja nalivpera nisu mogla. Njegova olovka je imala malu rotirajuću čeličnu kuglu koja je bila postavljena u ležištu. U patentu je napisao:

„Moj pronalazak se sastoji od poboljšanog rezervoara ili naliv-pera, posebno korisnog, između ostalog, za obeležavanje grubih površina kao što su drvo, grubi papir za umotavanje i drugi predmeti gde se obična olovka ne može koristiti.”

Džon Laud 2.jpg
printscreen/youtube/EZaneShorts

Iako je njegov izum bio prilagođen za pisanje po grubim površinama poput kože, kako je prvobitno planirano, ispostavilo se da je previše grub za papir. Zbog nedostatka komercijalnog uspeha, njegov potencijal nije bio iskorišten i patent je na kraju istekao.

Prošlo je još mnogo godina i patenata da bi
moderna hemijska olovka došla na tržište. Prvi koji je, 50 godina nakon Lauda, patentirao hemijsku olovku je Laslo Jožef Biro, mađarsko-argentinski pronalazač koji je patentirao prvu komercijalno uspešnu hemijsku olovku.

Laslo Biro.jpg
printscreen/youtube/EZaneShorts Laslo Biro

Ko je bio Džon Laud?

Rođen je u Vejmutu, u američkoj saveznoj državi Masačusets 1844. godine. Na Harvardu je diplomirao pravo 1866. godine, a posle nekoliko godina postao je član advokatske komore okruga Safok. Godine 1871. pridružio se ocu kao pomoćni blagajnik u “Union National” banci.

stockphotoharvarduniversityhistoricbuildingincambridgemassachusettsusa174437531.jpg
Shutterstock Harvard

Nakon očeve smrti 1874. godine, Laud je preuzeo poziciju blagajnika i ostao na tom mestu do ostavke 1895. godine zbog zdravstvenih problema. Tokom tog perioda bio je veoma zainteresovan za nauku i inovacije, te nije izumio samo hemijsku olovku. Laud je također podnosio patente za top za petarde (1888) i igračku “dečji top” (1887).

olovke.jpg
printscreen/youtube/EZaneShorts

Bio je u braku sa Emili Vikeri od 7. novembra 1872. do njene smrti 1911. godine. Par je dobio osmoro dece. Preminuo je 1916. godine u svom domu u Vejmutu, a sahranjen je na lokalnom groblju.

(Kurir.rs/M.F.)

Bonus video:

01:29
PRONALAZAČ IZ BORA IZUMEO GREJANJE NA SVINJSKI IZMET! Pomešao ga sa još jednim sastojkom i proizveo jeftino i VRHUNSKO gorivo Izvor: Kurir televizija