Mlada Fida rodila se i odrasla u zaseoku Ribare, nedaleko od Dragaša, ali nije Albanka. Devojačku sreću našla je na Kosmetu, u Jažincima, jednom od sela Sirinićke župe, u kojoj se poudavalo još dvadesetak njenih sunarodnica.
Fida je Goranka, pripadnica manjine koja ljubomorno čuva svoju kulturu i tradiciju među većinskim albanskim stanovništvom. Goranci srpski razumeju i govore mešavinom jezika koji najviše sliči makedonskom pa za lepo, kao i naše severnomakedonske komšije, kažu da je ubavo!
Upravo tako tamošnje devojke Goranke, a veliki broj ih je i sa severa Albanije, koje su se udale na Kosovu, opisuju svoj život. Jedna od njih je i Fida. Mlada, vredna i poprilično stidljiva, posebno pred kamerom, sreću je našla u zagrljaju Srbina Slađana Nikolića, koji je kao i većina naših momaka imao veliku muku kako da se oženi, jer retko koja naša devojka hoće na selo.
Ali, Fida je htela. Dok uglavnom gleda u stranu ili u zemlju, opisuje kako je upoznala Slađana, zaljubila se u njega i na kraju udala.
Iako joj je bilo čudno kad je došla u Slađanovo selo, kaže da se nije pokajala što je pošla za njega.
Kaže, sve je počelo preko prijatelja, tako su se sreli i upoznali a onda i venčali.
– Svideli smo se jedno drugom, ja njoj, ona meni, došla je, videla kuću, ja sam bio kod nje, svideo sam se rodbini, tašti, tastu i uzeli smo se – priča Slađan koji kaže da se naše devojke i one iz Dragaša malo razlikuju.
– Naše su, kaže, više za uživanje, a one iz Dragaša više za poljoprivredu. Teži im je život gore nego što mi imamo ovde, poštuju starije, roditelje, babu, dedu…, priča Slađan čije je reči zabeležio Refki Alija koji s kamerom krstari Kosmetom i beleži ovakve izvorne ljudske priče.
Kad je reč o poštovanju supruga, Slađan kaže da Goranke imaju malo bolji odnos prema suprugu i malo više poštovanja nego naše devojke.
Kurir.rs/Youtube
Kurir