OBELEŽAVAJUĆI svoj dan i 178. godina postojanja, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ u Kikindi priredila je veče „Umetničke priče“, na kojoj je gostovao glumac, profesor i reditelj Nebojša Dugalić.
Foto: R. Šegrt
U razgovoru sa književnikom i direktorom beogradskog „Bitef teatra“ Milošem Latinovićem, on je ispričao neka svoja iskustva. Kako je od najranijeg detinjstva sticao čitalačke navike u biblioteci u rodnom Kraljevu, srednjoškolskim danima, prijemnom na akademiji, a posebno utiscima sa glumačke scene i rada sa studentima. Čitaocima se veoma dopalo ovo veče, pa su ispunili hol biblioteke.
– Kad ne bih čitao ne znam da li bih ostao živ, jer je u ovakvim vremenima to jedini način da čovek nahrani sebe, a da izdrži sve pritiske svakodnevnih obaveza i zahteva. Drago mi je što je stigao poziv iz kikindske biblioteke, jer nema mnogo ovakvih prilika da se nešto prozbori i neposredno podeli sa ljudima kroz živi kontakt, a da progovorimo o umetnosti i životu, nečemu što je univerzalno i zajedničko. Radujem se kada dođem u Kikindu, igrao sam ovde više puta predstave i volim mir ovakvih ambijenata. Drago mi je da u manjim sredinama još postoje entuzijasti koji neguju ovu vrstu ljudske razmene – rekao je Dugalić.
Foto: Фото: Р. Шегрт
POGLEDAJ GALERIJU
Književnik i direktor „Bitef teatra“ Miloš Latinović podsetio je da su velikani pisane reči poput Andrića, Crnjanskog, Selimovića, Ćopića i drugih, išli u najudaljenija manja mesta u našoj zemlji da bi promovisali ne sebe, nego umetnost i da takvu praksu i sada treba negovati. Zato je pohvalio kikindsku biblioteku koja je organizovala ovakvo veče, koje bi mogla i ubuduće da povremeno organizuje. Direktor biblioteke Brane Marijanović rekao je da cilj ustanove da promoviše lepu, književnu reč i kvalitetne naslove domaće i svetske književnosti.
Biblioteka u Kikindi jedna je od najstarijih u zemlji, a povodom Dana ustanove organizovan je i konkurs za učeničke litararne i likovne radove. Za biblioteku je to velika radost, jer je među 200 radova bilo i onih koje su poslali učenici iz škola iz Beograda, Mladenovca, Užica, Knjaževca, pa čak i iz Crne Gore i Grčke, gde đaci imaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku.