Na 112. godišnjicu nezavisnosti Albanije, na novom trgu u Tuzima svečano je otkriven spomenik posvećen Đurađ Kastriotu Skenderbegu.
Spomenik, čiji su autori albanski vajari Dulber Neziri i Adrian Pepa otkrili su predsednik i potpredsednik Opštine Tuzi Ljindon Đeljaj i Ivan Ivanaj, ministri ekonomskog razvoja i javne uprave Nik Đeljošaj i Maraš Dukaj, potpredsednik Skupštine Crne Gore Nikola Camaj i predsednici udruženja iz SAD-a.
Đeljošaj je zahvalio prisutnima i dijaspori bez kojih, kako je rekao, ovaj projekat ne bi bio realizovan.
On se takođe zahvalio predsedavajućem Skupštine opštine Fadilu Kajoshaju, potpredsednicima Ivanu Ivanaju i Harisu Ramoviću, kao i svima koji su bili uključeni u realizaciju ovog projekta.
Skupština Opštine Tuzi je 2019. godine usvojila odluku o podizanju spomen-biste posvećenoj Skenderbegu u dvorištu osnovne škole u Triešu, donacija sunarodnika iz SAD-a u saradnji sa Opštinom Tuzi.
Svi govornici na svečanosti, kako prenosi Dan, govorili su na albanskom jeziku, bez prevoda.
Đorđe (Đurađ) Kastriot, poznat u istoriji kao Skenderbeg, bio je jedna od najinteresantnijih ličnosti balkanske i uopšte evropske istorije druge polovine 15. veka, hrabar borac protiv osmanskih osvajača.
Mnogo se priča o etničkoj pripadnosti Kastriota. Samo prezime Kastriot možda dolazi od grčke reči “kastro” koja dolazi od latinske “kastrum”, što znači “tvrđava, utvrđenje, kaštel”, što može biti u vezi sa prvobitnim kastelanstvom u Kanini, ali, možda dolazi i od toponima: dva kandidata za to postoje, selo Kastriot kod Debra, ili pak Kastrat kod Skadra.
Đurađ Kastriot – kako je sam sebe ćirilicom nazvao u jednom pismu 1450. došao je na svet 6. maja 1405. godine, najverovatnije u selu Šine kod Debra, na porodičnom posedu.
Postoji malo podataka vezanih za rani period Kastriota, ali je sigurno da je ili Đurađev deda Pavle (albanski Pal) ili Pavlov otac, sredinom XIV veka dobio od nekog srpskog vladara zemlju na upravu.
(Kurir.rs/Kosovo-online/Preneo: V.M.)