Legendarni bubnjar Dragoljub Đuričić je preminuo 15. marta 2021. godine od posledica korona virusa. Muzičar je imao samo 68 godina.
On je krajem februara 2021. potvrdio za Kurir da se nalazi u bolnici “Dragiša Mišović”.
– U bolnici sam. Tačno je da sam pozitivan na koronu, ali ne bih dalje da komentarišem ništa. Hvala – rekao je tada.
Đuričić je ostao upamćen kao bubnjar YU grupe, Leb i sol i Kerbera, a takođe je bio i član pratećih bendova Zdravka Čolića i Đorđa Balaševića, a postao je simbol 5. oktobra kada je izašao na ulice Beograda sa bendom, zbog rušenja tadašnje vlasti.
Rođen je 1953. godine na Cetinju. Početkom 70-tih godina u Herceg Novom sa svojim školskim drugovima osnovao je prvu grupu pod imenom “The End”, zatim grupu “Krune”, da bi se ‘72. priključio već poznatoj grupi “Egzodus”.
Krajem ‘72. godine osniva svoju grupu “Veritas” koja se brzo probila. 1975. godine se seli u Beograd u želji za daljim napredovanjem. Priključuje se grupi “Ribelli” sa kojom nastupa po čitavoj SFRJ prateći gotovo sve popularne pevače pop i rok muzike tog vremena.
Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina, Đuričić je svirao u dva poznata benda: prvo u “YU grupi” (2 godine), a zatim u “Leb i Sol” (6 godina). Ostvario je uspešnu saradnju sa grupom Rolling Stones, a 1987. godine prelazi u hard rok grupu “Kerber”, nakon čega se ponovo vratio u “Leb i Sol”.
U međuvremenu je sarađivao sa velikim brojem različitih – od svetski najpoznatijih do alternativnih umetnika. Snimio je 70-tak albuma, što kao studijski muzičar, što kao član grupa u kojima je svirao. U karijeri je odsvirao više od 6000 koncerata na svim kontinentima sem Antarktika. Od 1997. godine vođa je orkestra koji prati najpopularnijeg pevača na balkanu Zdravka Čolića.
Njegov prepoznatljivi način sviranja u kome uvek postoji balans između emocija i tehnike učinio ga je izuzetno poštovanim, dok je njegova komunikativna priroda doprinela da on postane jedan od najpopularnijih jugoslovenskih muzičara uopšte. Đuričić je jedan od retkih koji je prekršio pravilo da bubnjari nemaju svoj “opis radnog zadatka”, već je bubnjeve izbacio u prvi plan i ubacio ih u grupu vodećih solističkih instrumenata.
– Muzika je bazirana na ritmu, život je baziran na njemu. Ako srce ne otkuca tri puta u ritmu, četvrti put neće ni otkucati – govorio je Đuričić.
– Kada bi sad seli da čekamo smrt, bilo bi glupo. Tako je meni mnogo bolje da nikad neću umreti, možda i hoću – ja gledam tako na život. Možda i hoću umreti, otkud znam. Ali mi se čini da neću, volim da živim – govorio je Đuričić.
– Najgluplja stvar u životu je iščekivati vreme. Niti stoji, nit je brže, nit je sporije. Troštiti živci na takve stvari je budalasto, ne trošiš ih tamo gde treba – govorio je Đuričić u emisiji “Iskreno sa”.
Iza njega su ostali sinovi Milan i njegova deca i Andrija.
Inače, Dragoljub Đurić bio je heroj Beogradskog maratona i punu deceniju sa svojim bubnjarima bodrio trkače u tunelu ispod Brankovog mosta, gde je oslikan i mural posvećen njemu.
(Kurir.rs/T.J.)
Bonus video:
00:42
SKINULI SU GA SA RESPIRATORA, UZIMAO JE HRANU, MISLILI SMO DA ĆE SE IZVUĆI: Gale Kerber slomljen zbog smrti Dragoljuba Đuričiča
Kurir