Sigurno je bilo i boljih trenera, ali teško da je iko u svetu fudbala ostao upamćen po više briljantnih izjava nego Vujadin Boškov.

Legendarni fudbaler Vojvodine i Sampdorije, kao i trener mnogih ekipa i selektor Jugoslavije u dva navrata, preminuo je na današnji dan pre tačno deset godina, a ostavio je iza sebe reči koje se prepričavaju.

Evo nekih.

“Bolje jednom progutati 0:6, nego šest mečeva izgubiti minimalnim rezultatom.”

“Ako muškarac voli ženu, više nego hladno pivo za vreme finala Lige šampiona, to možda jeste prava ljubav, ali to nije pravi muškarac.”

„Treneri su kao mini-suknje: jedne godine su u modi, druge ih vrate nazad u ormar“.

“Ličili smo na turiste na terenu. Jedino je dobro što nismo morali da platimo kartu da uđemo na stadion.”

“Moja dijeta je utakmica, svake nedelje na “Marasiju” (stadion Sampdorije u Đenovi) izgubim tri kilograma.”

“Penal je kada ga sudija svira.”

“Gulit (tada fudbaler Milana) sa frizurom i trkom liči na jelena koji je iz šume izašao na fudbalski teren.”

“Da biste postigli gol, možda bi bilo dobro da šutirate ka njemu.”

“Ne znači ništa ni da imate 15 igrača na terenu, ako se svi nabiju na svoju polovinu.”

“Igrač koji ima oba oka, može da kontroliše loptu sa dva svoja i dva koja ima protivnički fudbaler.”

“Trebalo je da ubacim mog psa umesto Perdoma (igrača iz Sampdorije). Ne, ne kažem da je moj pas bolji igrač od njega, ali sigurno da on jedino može da igra u parku sa mojim psom.”

“Šta će biti na ovom meču? Sigurno je da ćemo pobediti, izgubiti ili možda igrati nerešeno.”

“Veliki igrač pred sobom vidi autoput, ostali samo šumsku stazu.”

“U fudbalu postoji zakon, igrači pobeđuju, samo treneri gube.”

“Treneri su kao operski pevači, ima ih dobrih, ali samo nekoliko može da nastupa u Skali.”

“Trener u isto vreme mora da bude učitelj, prijatelj i policajac.”

“Sa Nemcima kao Nemac, sa Crnogorcima kao Crnogorac.”

“2:0 je opasan rezultat? Nije, 2:0 je 2:0, kada se tako završi, pobedio si…”

“Ko će osvojiti titulu? To je lako, ko bude imao najviše bodova.”

“Ukoliko želiš da otkriješ svoje slabosti, prigovaraj sudiji.”

“Moja velika želja je da primim gol manje od protivnika.”

“Izađite na teren i raspršite se na sve strane…”

“Ko je bolji trener od mene? Svi koji su ispred na tabeli…”

Vujadin Boškov je rođen 16. maja 1931. u Begeču kod Novog Sada, umro je 27. aprila 2014. u Novom Sadu.

Otkrio ga je i među crveno-bele doveo legendarni trener Bane Sekulić, a za prvi tim Vojvodine debitovao je sa samo 15 godina.

Dres novosadskih crveno-belih nosio punih 14 godina (1946–1960) i za to vreme odigrao 512 utakmica.

Igrao je u veznom redu i bio član generacije koja je 1951. po prvi put u istoriji kluba došla do finala Kupa maršala Tita, a 1957. postala vicešampion Jugoslavije i došla do finala Srednjoevropskog kupa.

Po odlasku iz Vojvodine, godinu dana proveo je u italijanskoj Sampdoriji, a potom još dve sezone u švajcarskom Jang bojsu, gde je istovremeno obavljao i dužnost trenera i gde je završio igračku karijeru.

Boškov se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godina osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66. To je bila prva od ukupno dve titule novosadske “Stare dame”.

Posle sedam godina provedenih u Vojvodini, tri godine je vodio reprezentaciju Jugoslavije, do oktobra 1973. i remija bez golova sa Španijom u Zagrebu. Ipak, plavi su se plasirali na „Veltmajsteršaft” u Minhen pobedama nad Grčkom i čuvenim golom Katalinskog u „majstorici” sa Špancima.

Inostranu trenersku karijeru Boškov je počeo u Den Hagu, 1973, s kojim je dve godine kasnije osvojio Kup Holandije. Vodio je Fajenord dve godine, a zatim je prešao u Španiju, gde je sjajnim rezultatima vodio Saragosu i tako se preporučio za Real Madrid.

Sa „kraljevskim klubom” 1980. osvojio je „duplu krunu”, i stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je izgubio od Liverpula (0:1). Od Reala se oprostio 1982. kada je ponovo osvojio „Kup kralja” i dve godine vodio Sporting iz Hihona.

Iz Španije se preselio u Italiju, gde je 1986. uveo Askoli u elitu, a zatim je preuzeo klub iz njegovih igračkih dana, Sampdoriju, sa kojom je osvojio italijanski kup 1988. i 1989. godine, a u finalu Kupa pobednika kupova izgubio od Barselone. Ipak, 1990. Vujke vodi Sampdoriju ka peharu osvajača Kupa pobednika kupova, a 1991. godine Đenovljane do prve i zasada jedine titule prvaka Italije u istoriji. Sampdorija je 1992. igrala finale Kupa evropskih šampiona, ali je opet naišla na Barselonu.

Boškova je put zatim odveo u Romu, sa kojom je dogurao do finala Kupa 1993, a zatim slede dve godine na klupi Napolija i sezona u švajcarskom Servetu, ponovo Sampdoriji i konačno u Peruđi. Trenersku karijeru Boškov je završio kao selektor SR Jugoslavije, uspevši da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, na koje se naš državni tim plasirao posle nezaboravnih mečeva protiv Hrvatske.

Boškov je 2001. proglašen za počasnog selektora SR Jugoslavije.

U februaru 2022. godine, posthumno je primljen u Kuću slavnih Kalča, po odluci vodećih ljudi italijanskih medija.

Bonus video:

00:26
Baklada Grobara uoči 173. večitog derbija

Kurir