Mnogobrojni posetioci su po prvi put ove godine mogli noću da obiđu Đavolju varoš kod Kuršumlije, koja je 2008. godine bila nominovana za sedam novih svetskih čuda prirode i na kraju ušla u 77 najvećih svetskih čuda.

Više od stotinu turista, najviše iz okolnih banja, posetilo je Đavolju varoš, čije su osvetljenje i zvučni efekti dali poseban draž ovom mističnom mestu.

– Bilo je fenomenalno, nestvarno. U Đavoljoj varoši sam bila više puta, danju, ali noćni obilazak se ne može dočarati – kaže Suzana Slavković iz Prokuplja koja je obišla čudo prirode ovog vikenda.

Ona dodaje da ne zna šta je lepše, sam lokalitet, zvučni ili svetlosni efekti.

– Svaki detalj je dobio novo značenje. Prosto kao da sam hodala kroz bajku- prenosi nam svoje utiske Suzana.

Kako objašnjava upravnik lokaliteta Miki Milić, sa noćnim posetama Đavoljoj varoši počelo se prošle godine, nakon osvetljenja, za koje je dato 150.000 evra.

– Uglanom dolaze gosti i turisti koji su u okolnim banjama. Tako je bilo prošle godine. Posete se organizuju jednom nedeljno i za sada nailaze na veliko interesovanje- rekao je Milić.

O lokalitetu s estara kuršumlijsko preduzeće „Planinka AD“.

Davolju varoš čine 202 figure, nastale erozijom, različitog oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 metara, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. Ovaj proces trajao je vekovima, a kule se i dan- danas obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju. Zemlјani stubovi su građeni od tri sloja različitog sastava: u podlozi je sloj laporca, debeo do jednog metra, u sredini je žućkasta glina debela do tri metra, a iznad nje je najdeblјi sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje štite restresitu podlogu od razaranja i odnošenja.

1 / 11 Foto: Suzana Slavković

Ovi specifični oblici relјefa nastali su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu. Spiranjem peska i šlјunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula i piramida. Ipak, spolјašne sile (kiša, sneg, led, vetar) vremenom nagrizaju “kule”, ruše ih dok se usled spiranja tla stvaraju nove. Tako se zemlјani stubovi “pomeraju”, uvlačeći se sve dublјe u unutrašnjost planinske kose.

Iako je reč o prirodnom fenomenu, za Đavolju varoš su vezane mnoge legend. Jedna od njih je da su zapravo kameni stubovi, okamenjeni svatovi koji su hteli, po nagovoru šavola da venčaju brata i sestru. Po drugoj, to su okamenjeni đavoli koje su nadmudrili đaci u opkladi, a po trećoj legendi zemlјane skulpture predstavlјaju đavole, kojih su se lјudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Svete Petke, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemlјanih figura.

Sam lokalitet sadrži i sumporne izvore, kao i okna starih rudarskih pećina, a nalazi se u netaknutoj prirodi obronka Radan planine.

Bonus video:

00:30
ĐAVOLJA VAROŠ

Kurir