Punih 20 godina je prošlo od kada se neki izvođač na sceni nacionalnog izbora za pesmu Evrovizije pojavio u narodnoj nošnji i istupio kao favorit. Te 2004. bio je to Željko Joksimović sa pesmom “Lane moje”, a trenutno je Breskvica, koja ovako odevena izvodi numeru “Gnezdo orlovo”. Ono što su mnogi odmah primetili jeste vrlo sličan scenski kostim pevača sa detaljem koji u srpskoj tradiciji ima snažnu simboliku. U pitanju je pojas. Kod Željka je bio u bež boji. Kod Breskvice u crvenoj. Ipak, značenje koje ima u narodu je isto.

Željko Joksimović je u Istanbulu te davne 2004. godine, kada mu je pobeda izmakla za nekoliko poena, koketirao sa modernim i tradicionalnim u isto vreme. Gornji deo kostima izdaleka je možda i delovao kao bela košulja iz nošnje, ali je, zapravo, bio sako. Nosio je i bele pantalone, a oko struka bež pojas. Delovalo je da naš pevač nosi tradicionalnu srpsku nošnju. Sa druge strane i dve decenije napred, Breskvica je obukla običnu belu haljinu, sa koje su pažnju odvukla diskutabilna anđeoska krila i opet – pojas. U njenom slučaju crveni. Kada zadremo malo dublje u njegovu simboliku, jasno je da su oboje hteli sreću za njega da zadenu.

I kod Željka je uspeh opravdao simboliku. Svi su izgledi da je i Breskvica na istom putu.

Pojas kao snaga i talisman

Pojasevi ili pregače, kako su ih naši preci još nazivali, važan su deo srpske narodne nošnje i nose simboliku snage i jedinstva. Ovi ukrasni pojasevi su često bogato ukrašeni vezom i predstavljaju veštinu i ljubav prema tradiciji.

Pojas je, takođe, u srednjem veku bio je simbolički deo nošnje, sa magičnim značajem, jer je označavao muškost i snagu i simbolizovao feudalnu vlast, koja je na Balkanskom poluostrvu kodificirana u Dušanovom zakoniku.

Pojasevi koje su nosili naši preci bili su ponekad prava umetnička dela. Plemstvo je nosilo svilene pojaseve ukrašene zlatnim i srebrnim nitima i dragim kamenjem.

Pojasevi, koji su predavani naslednicima, imali su različite oznake, poput talismana i amblema.

Šta su rudičar i tkanica?

U srednjem veku ljudi su se opasivali širokim jednobojnim dugačkim vunenim pojasevima, da bi se tek kasnije nosile šire tkanice.

Jedan od najstarijih, rudičar, tkan je od bele vune, dužine tri do četiri metra, širine oko dvadeset centimetara. Završavo se dugim resama. Na pamučnim uzanim raznobojnim pojasevima ušivenana su dugmad i praporci.

Crveni narodni pojas – tkanica, kakav je nosila Breskvica, predstavlja deo ženske narodne nošnje.

(Kurir.rs/ Blic žena/ L. S)

Kurir