Nakon što mušica sleti pravo u vaše vino, veoma brzo umire. Međutim, sigurno se pitate da li je pametno nastaviti sa istim pićem i nakon toga.

Vinske mušice obično jedu hranu koja se raspada. Naseljavaju kante za smeće, gomile hrane i generalno mesta na kojima se nalazi hrana ili odvod.

Pokvarena hrana bogata je klicama koje muva može pokupiti svojim telom i odneti do mesta gde će sleteti.

Povezani članci

U pomenute bakterije spadaju E coli, Listeria, Šigela i Salmonela, od kojih svaka može izazvati potencijalno ozbiljnu infekciju čak i kod zdravih ljudi.

Imajući to an umu, verovatno biste bez razmišljanja prosuli lak i punu čašu skupog vina u kome se prethodno okupala muva.

Međutim, naučni dokazi sugerišu da obično vino ima između 8 i 14 procenata etanola i pH oko 4 ili 5, što ga čini kiselim.

Pozanto je da alkohol inhibira klice i jedan je od razloga što vino može dugo da se čuva. Nekoliko laboratorijskih istraživanja pokazalo je da kombinovani efekti vinskog alkohola i organskih kiselina, kao što je jabučina kiselina, mogu inhibirati rast E coli i Salmonele.

Dakle, od broja deponovanih bakterija i od metaboličke sposobnosti klica zavisi mogućnost da muva prenese klice koje mogu izazvati infekciju.

Budući da su sve vrste vine prirodno antibakterijske, klice u vinu će verovatno biti oštećene, smanjujući pritom njihovu sposobnost zaraze.

Ova činjenica sugeriše da, iako klice koje muve skladište u vinu mogu biti prisutne u dozama koje su dovoljno visoke da izazovu bolest, malo je verovatno da će izazvati infekciju jer su previše oštećene.

Dakle, po svoj prilici, kontaminirano vino može se piti bez štetnih efekata, piše n1info.hr.

Čak i ako klice nisu direktno oštećene od vina, na njih će uticati želudačna kiselina. Klice koje izazivaju trovanje hranom veoma su osetljive na kiselinu koja oštećuje njihov DNK, a želudačna kiselina može ih čak i ubiti.