PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će Srbija zatražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN povodom situacije na Kosovu i Metohiji. Da bi sednica bila zakazana, misija Srbije pri UN takav zahtev treba da dostavi predsedavajućem SB, a tokom februara to je Gvajana.
FOTO: Tanjug/AP
Predsedavajući je dužan da taj zahtev iznese na prvoj sednici SB i da utvrdi da li oko tog pitanja ima konsenzusa među članicama kako bi ono moglo da se uvrsti u dnevni red.
Ukoliko konsenzus izostane, zahtev se stavlja na glasanje na kom je potrebno devet pozitivnih glasova od 15 članica ovog tela i ovde pravo veta ne postoji.
Osim pet stalnih članica – SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije i Kine, u aktuelnom sastavu SB kao nestalne članice su predsedavajuća Gvajana, Alžir, Ekvador, Japan, Malta, Mozambik, Republika Koreja, Sjera Leone, Slovenija i Švajcarska.
Od ovih 15 članica, njih devet je priznalo Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Gvajana, Japan, Malta, Švajcarska, Republika Koreja i Slovenija), dok Kosovo ne priznaje šest država članica SB (Rusija, Kina, Ekvador, Mozambik, Alžir, kao i Sjera Leone koji je povukao priznanje Kosova).
Ako odluka bude da se hitna sednica održi, ona se zakazuje u prvom raspoloživom terminu. To naravno podleže dogovoru članica SB, ali je uobičajeno da to bude u najkraćem roku, pa može biti i istog dana, za dva sata, u subotu ili nedelju ako to zahteva tema ili za nekoliko dana.
Poznavaoci prakse rada u UN kažu i da ako je zahtev za sednicom podnet na osnovu ugrožavanja mira i bezbednosti, odnosno ako je u pitanju otvoreni rat i sukob, da se tada ide po hitnom postupku, a kada to nije slučaj, da onda zahtev ide u radnu agendu SB.
Jedno od pravila UN je i da država koja je članica Ujedinjenih nacija, ali nije u Savetu bezbednosti, može da učestvuje u raspravama SB, ali bez glasanja, kada Savet smatra da su pogođeni interesi te zemlje, pa tako na ovakvoj sednici može da prisustvuje i predstavnik Srbije.
Sednica može da bude zatvorena ili otvorena za javnost.
(Kosovo onlajn)