Dragan Obrenić iz Čačka tog 24. marta 1999. godine sa svojom decom došao je kod frizera na šišanje, ali su mu kasetne bombe odnele život. Dragana i njegovog prijatelja frizera i još četiri kuće raznele su razorne NATO bombe. Milka Džemailović, supruga frizera, ostala je pre 25 godina udovica sa nejakom decom u naručju.
– Sedeli smo tu na stepenicama da popijemo kafu, moja majka im je skuvala, na šta im je Dragan rekao da odu u podrum, dok su oni ostali da se šišaju. U tom trenutku je pala bomba, moju majku je detonacija odbacila sa vrata u podrum – kazala je Milka za RINU.
A Nemanja je tada imao svega 11 godina, ali i danas su mu pred očima teški prizori koji su se dogodili u dvorištu u kome je rastao.
– Otac je šišao prijatelja, a mene je zamolio da mu napravim cigaretu, i kada sam to završio rekao mi je da siđem u podrum. Nisam stigao ni da sednem na krevet, bomba je pala. Tada je nastao haos, izašao sam i čuo urlike, vrisku i zapomaganja, dok sam ja sa ljudima pokušavao da skinem betonske blokove od kuće koje su porušene, međutim bio sam mali i bila mi je potrebna pomoć drugih ljudi – ispričao je Nemanja.
1 / 3 Foto: RINA
Bolna sećanja na ratne dane i dalje žive kod ove, ali i svih drugih porodica kojima je neko od najmilijih nastradao. Zato samo žele, kako kažu, da se proživljena agresija nikad ne ponovi.
Kurir