Mali, okrugli i pomalo gumasti kolačići od lepljivog pirinča veoma su popularni u Aziji, ali već neko vreme su hit i u Beogradu.

Mochi postoji u raznim varijacijama, a najčešći su daifuku – okrugli kolači punjeni različitim sastojcima poput tradicionalne paste od pasulja, crnog susama, kikirikija, pa čak i sladoleda. Kako bi bio što privlačniji, neretko se i boji jestivim bojama, piše punkufer.

Kako je testo napravljeno od pirinčanog brašna neutralnog ukusa, mochi se služi i sa slanim jelima, najčešće supama i grickalicama. Priprema mochija počinje dugotrajnim procesom mlevenja pirinča kuvanog na pari ili u vodi, obično sorte mochigome, pa zatim oblikuje u gustu i homogenu smesu, koja se zatim se razvije i oblikuje u loptice.

Povezani članci

Iako navodno potiče iz Kine, mochi se vekovima povezuje s Japanom. Prvobitno se pojavio tokom razdoblja Yayoi, gvozdenog doba kada su u njemu uživali samo bogataši, i bio je omiljen sve do razdoblja Heian (zadnjeg razdoblja klasične istorije Japana, koje se smatra vrhuncem kulture), kada se uobičajeno pripremao i posluživao tokom verskih svečanosti jer su ljudi verovali da donosi sreću i zdravlje.

Ali, omiljeni slatkiš mnogima je doneo nešto sasvim suprotno – gušenje i smrt, najčešće tokom novogodišnjeg slavlja u Aziji.

Zbog gumaste i lepljive teksture treba ga naročito oprezno jesti, u malim zalogajima, kako bi se izbegle nezgode i nesreće. Prema japanskim medijima, većina onih koji su hitno primljeni u bolnicu zbog gušenja mochijem su ljudi od 65 godina ili stariji, ali znaju da nastradaju i deca. Svake godine kolačići od pirinča odnesu više života.

Mochi se prodaje u brojnim azijskim restoranima u Beogradu i sudeći po društvenim mrežama, veoma je popularan. Cena se kreće od 250 do 400 dinara po komadu, a ako ga još uvek niste probali, pobrinite se da ga dobro i polako žvaćete.