USVAJANjE rezolucije o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija moglo da bi otvori Pandorinu kutiju i trasira put drugim zemljama da pokrenu slične inicijative i možda je sada pravi trenutak da Srbija, kojoj Zapad pokušava da nalepi etiketu genocidne države, pred Narodnom skupštinom donese akt o genocidu nad Srbima i zatim isto zatraži u Njujorku.

vikipedija

Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je da je “Nemačka koja stoji iza rezolucije o Srebrenici odgovorna za najveći i najokrutniji genocid u 20. veku, a tu mislim na Drugi svetski rat”:

– Neću se iznenaditi ako u jednom trenutku, ukoliko se rezolucija usvoji, neko, a možda i Rusija, izađe sa rezolucijom o genocidu od strane nacističke Nemačke nad narodom Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata. Srbija ima slične probleme, jer tu je pitanje genocida u Prvom i Drugom svetskom ratu. Usvajanje rezolucije o Srebrenici je lukav pokušaj da se donese krajnje ispolitizovano pitanje, koje neće pomoći pomirenju na Balkanu, posebno u BiH, tim pre što odluka o usvajanju rezolucije nije doneta po ustavu BiH. Nijedan entitet u sastavu Federacije nikada nije dao saglasnost za takvu inicijativu.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović istakao je za “Novosti” da je paradoksalno da politički zapad nameće proglašavanje zločina u opštini kao genocid i to pripisuje srpskom narodu, a da Srbija zaostaje u proglašavanju genocida nad Srbima u 20. veku – u Prvom i Drugom svetskom ratu.

– Mislim da se Srbija držala na izvestan način obazrivo, ne pokrećući i takva pitanja, ali se u međuvremenu pokazalo da to nije bila najispravnija pozicija. Bilo je govora o rezoluciji o genocidu tokom nacističke okupacije od 1941. godine do 1945. sa posebnim naglaskom na genocid koji je izvršen u sistemu ustaških nacifašističkih logora Jasenovac. Tu je bilo dešavanja po metodu kreni-stani, i pored angažovanja naučnika istraživača, stručnjaka, akademika, međunarodnih istraživača i specijalista za genocid, ali do donošenja rezolucije nije došlo – naveo je Jovanović.

On je istakao da su neke zemlje poput Poljske i Grčke pokrenule pitanja ratnih reparacija od Nemačke za posledice nacifašističke agresije i da su Poljaci pre nekoliko godina proglasili genocid koji su “nacifašističke snage Ukrajine” počinile na njihovom tlu u Drugom svetskom ratu:

– Ne treba da se ustručavamo. Ustupci bilo koje vrste i naša ljubaznost samo podgrejavaju žeđ i apetite naših protivnika, ne mogu se umilostiviti pažnjom, oni to ne razumeju kao gest dobre volje, oni se drugačije ponašaju nego što mi očekujemo. Podržavam napore naše države, diplomatije da se najsnažnije reaguje na tu podmuklu inicijativu da se putem odluke GS UN Srbiji pripiše odgovornost za genocid. Zapadna politika je oduvek bila da se žrtva proglasi za dželata. Ako smo kočili sami sebe, sada treba da se otkočimo i krenemo prvo da u Skupštini donesemo rezoluciju i da onda idemo i pred UN. Rusija ima svoje razloge i podnela je najveće žrtve – 25 miliona ljudi je ubijeno u pobedi nad nacifašizmom. Izgleda da to nije bilo dovoljno da se proglasi genocidom, pa su se naduvale cifre za Opštinu Srebrenica da se proglasi genocid. Nemačka to radi da sebe opere i da pokaže pretenziju na Balkanu, a tu je došla preko četiri agresije: u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i onima iz 1995. i 1999. godine.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević rekao je da izjava predsednika Vučića da će podnosioci rezolucije o Srebrenici u UN u Srbiji imati ozbiljnog protivnika znači da se Beograd odlučio na otpor onim pokušajima koji treba da dovedu u pitanje položaj srpskog naroda sada i za ubuduće, ocenivši da će taj otpor sasvim sigurno dati rezultat nezavisno od toga kakav će ishod glasanja biti:

– Sama činjenica da Srbija pruža otpor, nailazi na neka razumevanja i da će sasvim sigurno biti glasova protiv, kao i uzdržanih, što već znači uspeh Srbije i srpske politike u odbrani državnih i nacionalnih interesa.

Inače, rezolucija o Srebrenici koju zvanično predlaže Ruanda, a sponzori su Nemačka, Novi Zeland, Čile, Francuska, Lihtenštajn, Slovenija, SAD… predviđa da 11. jul 1995. godine bude međunarodni dan sećanja, da se zločin u Srebrenici naziva genocidom i da se o tome uči u obrazovnim sistemima. Plan je da se o njoj glasa 2. maja u svetskom parlamentu.

Opet Klintonovi prsti

IZA rezolucije u Srebrenici stala je i organizacija AEGIS, koja je izgradila memorijalni centar za žrtve genocida u Kigaliju u Ruandi. Sada je lobirala kod predsednika ove zemlje Pola Kagama da bude predlagač dokumenta. Među donatorima ove organizacije je Klinton fondacija koja pripada bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu, koji je možda i najveći sponzor nezavisnosti tzv. Kosova. Tu je i Kanadska međunarodna razvojna agencija, nekoliko desetina banaka, fondova, organizacija za širenje demokratije, razvojnih agencija, finansijskih institucija iz Holandije, Nemačke, Belgije, SAD… Na sajtu AEGIS-a piše da je organizacija osnovana da se ne bi ponovila iskustva Holokausta, a pominju se i “zločini na tzv. Kosovu”.