Pre šest godina imala je čast da zazvoni na Njujorškoj berzi, a kao član kanadskog udruženja Horatio Alger, bila je jedan od čelnih ljudi dobrotvorne manifestacije “Canuck Place Gala”, uz Lorna Majklsa.

www.instagram.com

“Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala studije medicine, ne zato što sam volela medicinu, već zato što su to želeli moji majka i otac. Kada sam imala 22 godine, pobegla sam u Kanadu. U to je vreme bilo je lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja bila je dovoljno daleko od mame i tate, od Jugoslavije, od Evrope… Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam završila sa životom u Jugoslaviji i nisam spominjala da ću se vratiti u Jugoslaviju. Zato nikad nisam osetila nostalgiju, želju za povratkom… Kada donesem neku odluku, potpuno sam fokusirana na nju, ništa me ne može sprečiti da je sprovedem u delo”, izjavila je jednom prilikom za Biznis magazin, a na televiziji Hram reklla je sledeće:

Rebecca MacDonald- 2009 Horatio Alger Award Recipient

– Devojčica Ubavka Mitić otišla je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je teže nego što mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi puno ne razmišljate. Nikada nisam zažalila. Opstati na Zapadu je veoma teško. Ponosim se što sam Kanađanka srpskog porekla”.

Prisetila se tada: “Prvi kiseonik sam udahnula u Sarajevu ali sam odrasla u Beogradu. Moj pokojni deda je bio blagajnik u crkvi. Nikada mu se ništa nije poklapalo što se novca tiče, i uvek se sekirao i to mi je ostalo upečatljivo”.

Rebeka Mekdonald čije se bogatstvo procenjuje na dve milijarde napomenula je da je u Kanadi napravila pomak koji je bio veliki zemljotres za kanadske pojmove: “Prvo sam startovala biznis u Kanadi a posle proširila na druge zemlje. Ja sam odrasla u ovoj zemlji koja je imala isti pristup ženama i muškarcima u obrazovanju. Kada sam došla u Kanadu mi smo bili mnogo napredniji u odnosu na ženska prava”.

O tome je govorila više puta: “U Jugoslaviji nije bilo podela na ženske i muške poslove. Roditelji su me tako odgajili i odrasla sam misleći da žene mogu sve što i muškarci. Nisam imala predrasuda po tom pitanju”(magazin Biznis).

Veliki odjek imala je i ova njena izjava: “Svi su mi rekli da nemam nikakve šanse jer to žene ne rade u Kanadi. Ni u porodici nisam imala podršku. U biznis sam ušla jer je moj pokojni muž rekao da ne mogu da uspem. Ja sam jako tvrdoglava, imamo mi svoj inat. To sam uradila da mu pokažem da je moguće. Vrlo malo sam znala o biznisu ali vremenom sam naučila, vrata sam vrlo teško otvarala ali prednost je moja bila ta što sam ovde odrasla”.(TV Hram).

Rebeka ima troje dece.”Uspeh ljudi se vidi samo kroz njihovu decu, a ne kroz njihov posao. Možete biti vrlo uspešni u poslu, ali vrlo neuspešni roditelji. Svoj uspeh ne gledam kroz dolar, već kroz svoju decu. Biznis je lepa stvar, donosi prihod. Međutim, imam veliki broj prijatelja, vrlo uspešnih poslovnih ljudi koji imaju vrlo neuspešne porodice i decu. Često me pitaju za savet. Oni vladaju carstvima, ali ne mogu da upravljaju svojom porodicom.

Čim deca imaju mnogo novca, postaju razmaženija, gube dodir sa stvarnošću. Haljinu u kojoj sam došla u Kanadu sačuvala sam do danas. S vremena na vreme otvorim ormar i pogledam tu haljinu. Čovek se mora podsetiti odakle je krenuo. Milioni, milijarde, avioni – sve je to jako dobro, ali morate znati ko ste. Ljudi koji me poznaju iz Jugoslavije, od pre više od 30 godina sigurno će vam reći da se nikada nisam promenila. Ja sam ista jer znam ko sam”, izjavila je.

Rebeka koja je podržavala naše čuvene sportiste Vladu Divca i Novaka Đokovića duboko veruje u sudbinu: “Smatram da smo svi rođeni sa razlogom. Moja je sudbina bila da dođem ovamo, uđem u ovaj posao. Sigurna sam u to”.