Svaki trener priželjkuje da mu se pojavi nešto specijalno, neko poseban. Čeka takvu priliku mesecima, godinama. A onda ti dođe Novak. Ljudi vade dijamante iz rudnika pet, šest godina. I, naiđe, konačno, onaj koji malo drugačije sjaji. Što bi rekli Nemci – lupenrajn. Čist!

FOTO: Goran Čvorović

Tako, o svom prvom susretu s Novakom Đokovićem, priča, u ekskluzivnom intervjuu za “Večernje novosti”, njegov “teniski otac”, kako ga Nole sam naziva, legendarni trener Nikola Pilić.

• Kako se brusi takav dijamant?

– Postoji dvesta hiljada teniskih trenera na svetu, ali samo tridesetak mogu da stvaraju igrače. Ubacio sam ih 39 među prvih sto. Neću da se upoređujem s bilo kim, ali to je isto kao kada je Mikelanđelo oslikavao svod crkve, pa je pre toga iscrtao kako to sve gore treba da stoji. Posle tri meseca i on i ja vidimo da je to bolje, a nakon šest meseci još bolje. Bolelo ga je, i mene je sve bolelo. Ali smo uspeli – kaže Pilić.

• Šta određuje istinski talenat?

– Ima tu milijardu stvari da se vidi, ako si pravi trener. Čak i ljudi koji žive od tenisa, često ne razumeju šta je to talenat. Dobro me slušajte. Uzmite Nadala i Đokovića. To vam je isto kao da tesitrate petnaest najkvalitetnijih nuklearnih fizičara na svetu. Svi imaju visoki Aj-Kju. Talenat ima 16 komponenti. Od tih 16, u 14 Nadal i Novak imaju desetku. U petnastom i šestnaestom, možda, devetku. Četrnaest Nadalovih osvojenih grend slemova na Rolan Garosu i Novakovih 410 nedelja na prvom mestu, to su dva rekorda za sva vremena. To vam govori čovek koji ima 60 godina iskustva u vrhunskom tenisu.

• Pa, ko je, onda, objektivno, najbolji, za sva vremena?

– Ništa me drugo ne zanima, nego brojke. Nabrojaću vam samo šest stvari. Godine 2016. Novak je imao skoro 17.000 ATP poena! Više nego Federer, Nadal i Marej zajedno. Broj dva: sa svima njima ima pozitivan skor. Broj tri: jedini je koji je osvojio sva četiri grend slema zaredom. Četiri: Ima najviše uzastopnih grend slem pobeda, 30. Pet: Osvojio je najviše grend slemova, 24. Šest: biće 30. januara 410 sedmica na prvom mestu. Koliko je to godina? I to u ovoj generaciji koja je najbolja u poslednjih sto godina. I sad će mi neko govoriti da sam subjektivan? Objektivan sam s brojkama.

• Otkrijte nam kojih su to 16 elemenata koji određuju uspešnog tenisera?

– Koordinacija. Motorika. Refleksi. Anticipacija. Disciplina. Brzina. Ne možeš da budeš dobar igrač ako nemaš brzinu. Želja za pobedom, ne u kilogramima, nego u tonama. Da imate telo za tenis. Mogućnost da četiri, pet sati budete skoncentrisani. Marljivost. Prijemčivost za učenje. Da nešto ne moram da kažem hiljadu i po puta i da opet praviš istu grešku. Ima sto stepenica. Nije čudo kada Federer igra kao da nema nikakvih problema. To je kao penjanje na Mont Everest. Priprema. Jedna reč, a ima šest komponenata! Imaginacija kod poena, osećaj za loptu, da misliš ujutro, u podne i uveče zašto si došao tu gde si.

• Samopouzdanje je takođe važno?

– Pozvao sam jednom petoricu igrača do 15 godina u moju kancelariju. Pitam ih šta žele da postignu. Jedan kaže da bi hteo da bude dobar teniser, drugi da igra Bundes ligu. A Novak će – ja bih želeo da budem broj jedan na svetu! Ostala četvorica se nasmejaše. Ja se nisam nasmejao. Nisam znao da li će biti prvi, treći, jedanaesti ili dvadesetčetvrti, ali, po svim mogućim parametrima znao sam da će biti internacionalna klasa.

• Neki misle da prelomni trenuci za uspeh u tenisu nastaju već sa deset ili dvanaest godina?

– Ma gde je to prelomni trenutak, šta vam je! Pa meni je Štih “počeo” da igra tek u 21. godini. Doveo sam ga iz Hamburga u Minhen. Hteo je da završi gimnaziju, da ima neku diplomu. U 12. godini ste na početku. Kad dođe pubertet, šta će tek onda biti?

• Treba li uticati na dečji izbor?

– Po mišljenju moga oca bilo bi jako dobro da sam bio mesar. Jer, i on je bio mesar. Ali, ja nisam hteo da ga poslušam. Onda mi je zabranio da idem na tenis, jer sam dobio nekoliko loših ocena u školi. Imao je veliku radnju i zid pored nje. Udarao bih loptu u taj zid, sve dok ne bi “poludeo”. Na kraju je popustio. Svaki put posle toga od mesarnice do teniskog kluba, ne bih hodao, trčao bih.  

• Je li i Novak bio takav kada je došao u vašu akademiju?

– U prvih nekoliko meseci, moja supruga Mija je odigrala izuzetno veliku ulogu. Osećala je da mu je bila potrebna podrška. Bio je mali, došao je sa 13 godina, a Srbija je u tim trenucima 1999. godine bila bombardovana. Govorila je da Novak ima bistre oči. Rekla bi mi: “Kada govori o tenisu, ima slične rečenice tvojim.” Puno je napredovao, bio je izuzetno fokusiran. Svakoga dana imao je 15 različitih ideja.

• Šta vas je najviše impresioniralo, a šta mu je, na primer, nedostajalo?

– Skoncentrisao sam se na njega, jer sam video da nikad ništa ne bi zaboravio. S druge strane nije, na primer, imao dovoljno razrađen zglob kod servisa.

• Krug se zatvorio, opet radi s jednim Splićaninom, vašim sugrađaninom Goranom Ivaniševićem?

– Janik Siner je dobar igrač, ali nije osvojio nijedan grend slem. I sad njegov trener, Australijanac Daren Kejhil, dobija trofej kao najbolji trener, a ne Goran? Pa dokle to ide, recite mi?!

• Mnogi ne znaju da su se Novak i Goran prvi put sreli baš na vašoj akademiji?

– Ivanišević je dvehiljadite došao kod mene sa osam kilograma viška. Počeli smo da skidamo kilograme. Jedne nedelje, treba da igram s Goranom od 2 do 4 popodne kad, eto ti Novaka. Imao je tačno 14 godina. A Goran trostruki vimbldonski finalista. Kažem mu, “udari” s onim malim s crnom kosom 5 minuta. Bacao sam im lopte. Igrali su 23 minuta. To je istinita priča iz prve ruke. Novak za sve to vreme nije poslao nijednu loptu u mrežu. Možda mu je koja malo izašla duže. Završimo, a Goran kaže: “Od ovog malog bi moglo da bude nešto!”

• Novak je, osim što je izvrstan sportista, i svojevrstan fenomen, jer ga poštuju u čitavom regionu?

– Balkan ima svojih velikih kvaliteta, ne samo u sportu, ali i puno negativnih, divljih stvari. Ali, biće jednog dana svima jasno da je Novak čovek koji se rađa jednom u sto godina. I voli ga ceo region. Ali ima i nekih koji su ljubomorni. Takvi uvek postoje. Oni nisu važni. Novak ima i ličnost i harizmu, a to Zapadu jako smeta. Neka im smeta. I ja sam im smetao, s bojktom Vimbldona. Valjda sam jedini sportista koji bi danas odbio da ga pozovu u Kuću slavnih. Odbio bih to s razlogom!

• Koliko je tenis danas različit u odnosu na vaše vreme?

– Sve se promenilo. I konkurencija je veća. Mi smo igrali Vimbldon za 50 funti. To nije bilo ni za doručak. A organizatori su zarađivali preko 100 miliona. Ali, pustimo novac. Uživao sam da igram tenis i bez para.

• Igrate li još?

– Nego šta! Tri puta sedmično po dva sata. Izgradio sam i halu u Opatiji gde živim, da mogu da igram kad pada kiša. Ne znam koliko ću još moći, ušao sam u 85. godinu. Što sam stariji, sve manje igram na poene. Često u poslednje vreme spomnjim izreku: “Onaj koji stane je izgubljen”. 

• To je kao vožnja bicikla, ne zaboravlja se?

– Upravo tako. Jedino što mi je žao što između 17. i 21. godine nisam imao pravog trenera. Bog mi jedao veliki talenat, i da sam imao pravog trenera, mislim da bih deset godina bio u prvih pet.

• Javlja li vam se Novak? Traži li savet?

– Retko se čujemo, uglavnom komuniciramo SMS porukama. Neću da mu smetam. Milion ljudi ga gnjavi. Reč je pre svega o čestitkama. Bravo Novače, najbolji si, hvala šjor Niko i to je to. Ma, kakvi saveti! Šta će njemu to? On je prepametan. Sve je naučio.

ALKARAZ, NASLEDNIK

• Kakvu budućnost predviđate Alkarazu?

– Kada je osvojio Madrid, rekao sam da je, faktički naslednik velike trojice. Ali, hoćete li mi reći da će igrati još 12 godina ovako kao danas? Snažan je, i dobar je igrač. Sviđa mi se. Ali, da mu se troši telo, to je tačno. Koliko je samo već imao povreda do sada. Bez obzira na to, odlično igra.

MIRO, NOVINAR I PESNIK

– Bio sam dobar s novinarima. Molio sam ih da kada igram dobro da me hvale, a kada igram loše, da me kritikuju. Dođe, jednom, Miro Radojčić, kod mene, u “Gloster” hotel u Londonu. Želi da razgovaramo. Pitam ga hoće li pivo? Kaže, ja s pivom ni zube ne perem. Daj dupli viski! Članci koje je pisao bili su pesnički.

Nikola Pilić sa suprugom / Foto: Goran Čvorović

KOMPLIMENTI SUPRUZI

– Moram da dam velike komplimente supruzi, jer je moj sistem da se igra i subotom, i nedeljom, i praznikom. Jednom sam igrao s Borisom Bekerom i tako nam je dobro išlo na treningu, da smo odlučili da produžimo. Ali, pre toga pozovem Miju. Pitam je, možemo li da dođemo na ručak u 2 umesto u 1? Kaže – može! Pa smo tako odigrali još sat.

PODRŠKA IZ BEOGRADA PUNI DUŠU

Veliku podršku Nikoli Piliću pruža njegova supruga, rođena Novosađanka Mija, devojačkog prezimena Adamović, nekadašnja glumica beogradskog Ateljea 212.

– Dobro se dobrim vraća. Novak je apsolutno zahvalan za ono što je Nikola za njega učinio. Ta sinergija je nešto divno i to se reflektuje kad Nikola ode u Beograd, gde ga obožavaju. Znate li samo kako to puni dušu – kaže Mija koja više od pola veka s Nikolom živi u srećnom braku iz koga imaju sina Nika i kćerku Danijelu.

Foto: Goran Čvorović

Danijela je, kaže Mija, nedavno sa svojim momkom bila u Beogradu na košarkaškoj utakmici između Partizana i Crvene zvezde i bili su oduševljeni atmosferom.

Za svog muža, inače, ističe u šali da je “jedini čovek koji se bori da radi, i za Novu godinu, i za Božić, i za njen rođendan”, ali mu odaje i prizanje zato što bi je uvek pitao da li može da zakasni, ističući da “čovek u životu treba da razluči šta su važne, a šta nevažne stvari”. Kaže da su danas u kontaktu pre svega s Novakovim roditeljima.

Bonus video: Novak Đoković – Pet tajni zbog kojih je najbolji na svetu

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv “Novak, pariske priče”. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.