Jedan od najpopularnijih i najplaćenijih glumaca današnjice Predrag Miki Manojlović rođen je na današnji dan 1950. godine u Nišu.

Manojlovićev ulazak u svet televizije desio se 1974. godine kada je postao deo ansambla serije “Otisci” u kojoj je briljirao svojom izvedbom. Ipak, ono što će ga lansirati u zvezde bio je njegov nastup u kultnoj seriji “Grlom u jagode” 1976. godine.

Brzo je osvojio svet kinematografije. Njegova filmografija obuhvata neka od najznačajnijih ostvarenja u istoriji balkanske kinematografije.

Zapažene role ostvario je u ostvarenjima: “Za sreću je potrebno troje” (1986), “Tango argentino” (1992), “Mi nismo anđeli” (1992), “Tuđa Amerika” (1994), “Podzemlje” (1995), “Crna mčka, beli mačor” (1998), “Zavet” (2007), “Bilo jednom u Srbiji” (2013), “Južni vetar” (2020) i mnogi drugi.

Ipak, nakon brojnih uloga u karijeri glumac sebe ne smatra velikom zvezdom.

– Snimio sam jako puno filmova u Evropi. Nisam nikakva zvezda, ako bacam svoje smeće, kakva sam ja zvezda, nikakva. Kad kopam ili nešto radim, ljudi prolaze kraj mene, pa me na stranom jeziku pitaju: “Zašto ja to radim? Zašto nekoga ne platim da to uradi umesto mene?”. Ljudi ne razumeju da postoji zadovoljstvo u tim jednostavnim stvarima. Tako da ja nisam neka zvezda – rekao je umetnik.

Sa glumačkim stažom dužim od 50 godina, Manojlović se za svaku ulogu i danas ozbiljno priprema.

– Nema pravila. U trenutku kad sam odlučio prihvatiti film i biti u tom procesu, tad za mene počinje priprema. Ona nikad nije ista, uvek je vezana za taj materijal i ljude s vama. Nema magične ili jedinstvene formule, nema ladice iz koje vadim nešto, pa da imam varijante i abecedne kataloge. To su procesi, tako počinje priprema. Uvek zavisi od procesa, to su sve interakcije sa samim sobom i s drugima. Nikad nije isto. Uvek stvari gledam u ozbiljnoj celini, ne gledam na to kao “Evo mene i moje uloge”. Gluma nije atletika, pa da se postavlja pitanje ko je najbrži. Ima mnogo definicija, ali gluma za mene nije monodefinicija – objašnjava glumac.

Kurir