Iz perspektive restorana branč može biti prilika za jednostavnu zaradu. Kako piše „Thrillist“, užina je idealna prilika da restorani iskoriste namirnice na izmaku roka trajanja i voće i povrće koje samo što nije propalo.

„Mrzimo miris omleta. Prezirem holandez, domaće krompiriće, patetične voćne ukrase i druge dekoracijske klišee osmišljene kako bi lakovernu publiku navele na to da dva jaja plate 12,95 dolara“, napisao je svojevremeno Entoni Bordejn o branču u poznatom tekstu za „The New Yorker“.

U maniru ovog članka kasnije je poznati kuvar i gastroputopisac objavio i bestseler „Kitchen Confidential: Adventures in the Culinary Underbelly (Dosije kuhinja)“ iz 2000.

Povezani članci

Iako je od Bordejnove smrti prošlo šest godina, neke od njegovih tvrdnji i dalje žive, poput prezira prema branču koji dele i današnji kuvari. Doručak možete da doterate maštovitim palačinkama, sourdough pogačama ili dimljenim lososom, ali branč će ostati užina koja najčešće ne vredi tog novca koji se za njega izdvaja, smatraju protivnici omiljenog prepodnevnog obroka, prenosi Punkufer.

Otužne paprike postaju zvezda jela

Otužne paprike za tren mogu postati sastojak za pripremu omleta, a smežurane jabuke prirodni sok za detoksikaciju. Jedan od razloga zbog kojih branč u restoranima koji nisu specijalizovani za takve obroke može biti loša ideja jeste taj što kuvari ujutru najčešće dolaze sebi nakon posla koji su obavljali do kasnih sati. U tom slučaju užinu većinom poslužuju početnici u kuhinji.

„Većina jela koja se poslužuju za branč su slična, što nije slučajnost jer ne traže skupe sastojke i jednostavno ih je pripremiti“, piše „Thrillist“.

Iako vreme branča od 11 sati ujutru do tri sata poslepodne većinom nije najbolje vreme za odlazak u restoran, ipak postoje izuzeci. Ako ste zadovoljni cenom i kvalitetom i uživate li u tome da vas ujutru dočeka obrok koji je neko drugi skuvao, ne vidimo razlog da ga se odreknete.