LjUBAV prema sticanju znanja ali i muzici obeležila je život i stvaralaštvo profesora Prirodno-matematičkog fakulteta prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nebojšu Denića koji je posvećen i porodici i studentima kojima predaje.
Foto: Privatna arhiva
Rođen u Lipljanu, gde i sada živi, profesor Denić ima dva doktorata i dva muzička solistička albuma, bavi se i humanitarnim radom a više solističkih koncerata posvetio je prikupljanju sredstava za oslikavanje Crkve svetih Flora i Lavra u svom gradu.
– Uživam i u jednom i u drugom poslu. U nastavi radim 34 godine, prošao sam sve nivoe obrazovanja, bio i dekan Fakulteta u Beogradu, u dva navrata prodekan PMF u Mitrovici. Rad sa mladima me ispunjava jer ste u tom poslu uvek okruženi kreativnim ljudima i trudim se da na njih prenesem ne samo znanja i veštine već i ljubav prema kreativnosti – priča nam profesor Denić.
Kao kantautor, Nebojša je do sada objavio dva solistička albuma sa po osam pesama…
– Drugi album pod nazivom “Crni dani bele noći” izašao je nedavno. Iako je u pitanju ljubavna pesma ona u metafori govori o stanju u kojem živimo ali i ljubavi koje smo ovde proživeli – ističe profesor Denić i dodaje da pesme opisuju i lepotu kosovsko-metohijskih krajeva, Sitnice, Bistrice, Šare… Ponosan je i na prvi album pod nazivom “Kada ljubav dođe po tebe”…
Reakcije dece
– IMAM troje dece, dva sina i kćerku. Iako se niko od njih ne bavi muzikom, oni su mi najbolji kritičari, od demo-snimka do konačne verzije neke numere – objašnjava dr Denić čija je supruga takođe prosvetni radnik. Kaže da je presrećan kada mu deca za neku pesmu kažu: “Tata, to je vrh”!
– Ja nisam profesionalac već se muzikom bavim iz ljubavi. Sada nastupam ovde uglavnom u okruženju. Posle humanitarnog koncerta koji sam nedavno održao u Gračanici, sledeći kocert planiran je u Domu kulture u Donjoj Gušterici a dobio sam pozive za gostovanja u Goraždevcu, Štrpcu… a kada se stvore malo bolje okolnosti nadam se da ću nastupati i na severu KiM – kaže nam Nebojša Denić.
Profesor i dalje živi u rodnom Lipljanu, gde je ostalo svega par stotina Srba, uglavnom starijih ljudi. Nebojša ističe da kada svira i peva zaboravlja na crne misli, izoluje se od okruženja i živi sa porodicom u svom mikrosvetu.