Poput mnogih u potrazi za boljim životom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, iz Obreža kod Varvarina otišla je i porodica Didić. Za razliku od dede, oca i brata, tridesetogodišnji Nemanja je rešio da se vrati sa porodicom. Na dedovini je podigao plantažu godži bobica.

Nemanja je živeo i radio u Austriji. Zajednički život sa suprugom Jelenom započeo je u Gmundenu. Pre dve godine sa sinom i ćerkom vratili su se u Srbiju. U Obrežu, odakle su oboje, rodio se Vladimir.

“Ja sam osećala nostalgiju. Nije bilo lako, drugi jezik, išla sam na kurseve, morala sam da učim jezik. Više smo bili u stanu. Kad izađeš napolje, izašao si i toliko, manja je sloboda”, kaže Jelena Didić.

Nemanja se priseća njihovog dolaska u Srbiju pre dve godine. Nije im, kaže, trebalo mnogo vremena da se priviknu na život ovde.

“Malo nam je samo oko nekih poslovnih aktivnosti trebalo malo privikavanja. Hteli smo kada se već vraćamo da počnemo da radimo nešto. Nije ovo ništa obećavajuće, ništa nije sigurno, ali lepo je istraživati, i eksperimentisati i ostvarivati svoje snove i ciljeve”, rekao je Nemanja.

Obnovili su porodično imanje, uložili 40 hiljada evra i na plodnoj moravskoj zemlji zasadili godži, biljku sa Tibeta čiji plodovi se odvajkada koriste u narodnoj medicini kao najlekovitije voće.

“Neki veći rod očekujemo možda kroz godinu, dve. Sadnice su stvarno kvalitetne i dobre, izdržljive su, otporne, nemamo nikakvih problema. Jedino nam fali još malo praktičnog iskustva. Sada mogu da kažem da smo zadovoljni, da se nismo pokajali, mogu slobodno da ohrabrim i druge”, kaže Nemanja.

Didići su zadovoljni i srećni. Decu odgajaju na porodičnom imanju, u svojoj zemlji. Raduju se svakoj novoj bobici na plantaži koju su sami podigli i sa nestrpljenjem očekuju da u septembru četvrti put postanu roditelji.

(Kurir.rs/RTS)

Kurir