Najbolji teniser sveta Novak Đoković će nakon propuštanja turnira u Madridu učestvovati na mastersu u Rimu.

Novak se obratio novinarima u prestonici Italije, a bio je raspoložen za priču.

Zašto niste igrali u Madridu? Da li ste osećali da treba više da trenirate nego da se takmičite?

– Nastup u Madridu nije bio u mom rasporedu, plan je bio da dođem ovde – i to je to.

Kako se fizički osećate? Da li je sve u redu od Monte Karla? Da li je bilo nekih problema? Da li ste radili na nečemu posebnom poslednjih mesec dana?

– Jesam, imao sam dovoljno vremena da se odmorim i treniram. Imao sam dobar blok treninga. Stigao sam ovde pre dva dana da bih ušao u udarac i osetio ambijentna centralnom terenu, kao i da treniram četiri – pet dana pre prvog meča sa vrhunskim igračima.

Očigledno je drugačije kada trenirate sa njima, igrate trening-setove, vidite gde se nalazi vaša igra, podižete formu za prvi zvanični meč, tako da…

– Mislim da sam na dobrom putu da optimalno podignem formu za Rolan Garos u Parizu. Nadam se da ću ovde u Rimu moći da igram bolje nego u Monte Karlu, jer uvek nastojim da ostanem što duže u žrebu.

Ipak, sada imamo drugačiji koncept – gde su prvi put Rim i Madrid događaji koji traju skoro dve nedelje, poput Indijan Velsa, Majamija. Pretpostavljam da će nam to dati više vremena za oporavak između mečeva, što mislim da je korisno za mene.

Želim da pitam o nedavnim promenama u vašem timu jer su neke od pretpostavki da je u pitanju motivacija, ili možda nešto drugo. Kako se vaš rad na fizičkoj spremi promenio od tada?

– Trenutno radim sa kondicionim trenerom sa kojim sam sarađivao dugi niz godina. Nije trebalo mnogo vremena da se prilagodim njegovom programu i pristupu. Znamo se jako dobro, i zato osećam kao da smo od samog početka sinhronizovani u pogledu toga šta želimo da radimo, kako želimo da pristupimo programu treninga na terenu i van njega. Isto važi i za saradnju sa Nenadom Zimonjićem, naravno.

Zadovoljan sam načinom na koji smo radili proteklih 10-14 dana u smislu treninga, u smislu priprema za ovaj turnir, ali posebno i za Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre. To je blok takmičenja u sezoni za koji se najviše spremamo.

Videćemo kako će se ovaj rad pretočiti u nastupe na terenu, a nadamo se dobrom.

Kao što rekoh, treninzi koje imate sa sparing partnerima a koji nisu vrhunski igrači potpuno su drugačiji od onih koje imate sa kolegama koji su među prvih pet ili 10 na svetu, vašim najvećim rivalima. Zato sam i igrao trening-setove sa Dimitrovim juče, a danas sa Runeom. To je odlična prilika za mene da osetim igru, teren i izradim udarce.

Mnogi mlađi igrači su proširili svoje timove, sve je više stručnjaka oko njih. Koliko vam je važno da imate prave ljude oko sebe u pravo vreme? Takođe, da li je ikada postojao period u kojem je možda bilo previše ljudi oko vas?

– Ja sam uvek za to da oko sebe imate kvalitetan tim i okruženje, da imate ljude koji su stručnjaci u svojoj oblasti, koji imaju iskustvo, koji imaju znanje, koji se razumeju i u psihologiju i znaju kako da vam priđu, da osete kada vam je potrebna pomoć ili kada vam je potreban prostor.

Takođe je važno da kondicioni i teniski trener imaju tu vrstu sposobnosti da osete situaciju – jer provodite mnogo vremena na turneji zajedno. Vidite ih mnogo više nego svoju porodicu, posebno kada ste mlađi, kada putujete bukvalno svake nedelje u godini.

Naravno, kod mene je drugačije nego kod mlađih momaka. Nisam imao svoj pravi tim dok nisam imao 18 godina. Do tog trenutka sam išao autobusima, vozovima, putovao u grupama i slično. Bilo je to drugo vreme.

Odrastao sam i u Srbiji, koja je tada prolazila kroz težak period. Ekonomski nam je skoro bilo nemoguće zapravo imati ličnog trenera i razne druge stvari. Ako nemaš sponzora, ako nemaš Savez ili nekoga ko te finansijski podržava, onda to ne možeš da priuštiš.

Za mene su to bile drugačije okolnosti nego što je slučaj sa nekim drugim momcima koje danas pratimo na turneji. Ako ste igrač koga prati italijanska, francuska, američka ili britanska teniska federacija – stvari bivaju drugačije. Imate sve uslove, infrastrukturu i sistem podrške koji vam zaista olakšava život.

U isto vreme, život ne biva uvek lak. Morate učiti i kroz teškoće. Zaista cenim vremena stasavanja na turneji, putovanja, nastupa na čelendžerima, i to sam i bez igde ikoga. Smatrao sam da je to i za mene veoma dragoceno životno iskustvo, da shvatim kako mogu da se brinem o sebi, da budem samostalan.

Važno je imati oba iskustva kada ste mlad igrač.

Očekuje se da će ovo biti Rafin poslednji Rolan Garos. Možete li da opišete kako je igrati sa njim na Otvorenom prvenstvu Francuske?

– To je verovatno jedan od najvećih izazova koje možete imati u tenisu – igrati protiv Rafe na Rolan Garosu. Znamo dobro šta je sve postigao tamo. Igrao sam sa njim verovatno više nego što je bilo koji drugi igrač – pa i na tom terenu.

Teren je veći, ima dosta prostora oko linija, što vizuelno mnogo utiče na igru i osećaj igrača na terenu. Rafa voli da se postavi dosta iza osnovne linije, a kada uđe u svoju zonu i ritam – ne pravi puno grešaka, i osećaj je da je neprobojan, kao zid.

Zaista je najveći izazov igrati sa njim na Rolan Garosu. On je neverovatan sportista. Upornost i intenzitet koji on donosi na teren – posebno na Rolan Garosu – nešto je što se retko viđalo u istoriji ovog sporta.

Siguran sam da će to za njega biti veoma emotivan turnir, kao što je verovatno bio u Madridu i ovde u Rimu – ali ipak posebno u Parizu, s obzirom na sva njegova tamošnja ostvarenja.

U Austriji se trenutno šuška o tome da će se Dominik Tim penzionisati krajem godine. Šta mislite o tome, vašem rivalstvu sa njim i šta je on dao sportu?

– Nisam čuo za to, a ako on to i ne potvrdi, neću komentarisati penzionisanje jer su glasine ipak samo glasine. Ono što bih rekao o njemu je – pre svega – da je on sjajan momak, veoma dobra osoba, neko ko ima veoma dobre manire, dobre vrednosti, porodičan čovek, neko ko je uvek imao vremena da vam se javi i pokaže poštovanje na terenu i van njega.

Mislim da je on odličan primer nekoga ko nikada ne odustaje i posle poteškoća i komplikacija zbog povreda, pokušavajući da se vrati na nivo na kome je bio kada je osvajao grend slemove i bio u teniskom vrhu.

Naravno, svi razumemo koliko je teško vratiti se. I sam sam imao povredu 2018. godine, ozbiljnu povredu lakta, posle koje sam se vraćao u formu – i taj osećaj mi je dobro poznat. Na moju sreću, nisam dugo ostao u tom stanju; uspeo sam da se vratim i nađem željeni nivo možda šest ili sedam meseci nakon toga.

U njegovom slučaju već nekoliko godina traje borba da se vrati na bolju poziciju na rang-listi i pronađe željeni nivo tenisa. Definitivno saosećam sa njim i želim mu sve najbolje.

Svi se nadamo kao ljubitelji njegovog tenisa i kolege da će moći da povrati željeni nivo jer ga je uvek bilo veoma uzbudljivo gledati. Spektakularni udarci, neverovatan jednoručni bekhend,, forhend sa toliko snage i intenziteta – zaključio je Novak Đoković

/ Vuk Brajović

BONUS VIDEO:

00:15
Novak trening Monte Karlo

Kurir