Kada je 1985. svečano izašla iz štamparije, niko nije slutio da će velika papirna novčanica od tadašnjih 5.000 dinara, sa likom Josipa Broza Tita, biti jedna od retkih koja će ostati „živa” i posle jugoslovenskog dinara.
I danas se nalazi u numizmatičkim zbirkama, ali nije ušla u istoriju kao vredna novčanica, već kao „roba sa greškom“, a cena ovih primeraka sa greškom je i do deset puta veća od cena starih novčanica iste vrednosti, ali bez mane.
One bez grešaka mogu se kupiti za svega nekoliko stotina dinara, dok je za one sa greškama potrebno izdvojiti od 3.000 dinara pa naviše, piše nsuzivo.rs.
Povezani članci
Međutim, ko bude želeo da kupi novčanicu sa greškom moraće da izdvoji više nego za svog „blizanca bez mane“, jer je danas na numizmatičkom tržištu i do deset puta skuplja od novčanice sa tačnom Titovom godinom smrti.
Naime, u bivšoj državi, početkom osamdesetih godina prošlog veka, odlučeno je da je vreme da se do tada u opticaju malo pohabana serija novčanica zameni svežom i modernijom. Ideja je bila da u novoj seriji novčanica različite vrednosti one predstavljaju jednu od jugoslovenskih republika.
Predviđeno je da na poleđini novčanice bude prepoznatljiv motiv republike koju predstavlja, a na prednjoj strani portret istorijske ličnosti iz te republike. Ideja je brzo sprovedena u delo, a 1985. godine počelo je izdavanje nove serije novčanica, uvođenjem novčanice od 5.000 dinara sa likom Josipa Broza Tita.
Na prvoj novčanici je potvrđeno da se „prvi mačići bacaju u vodu”, iako, zbog njene vrednosti, nije bilo reči o tome da se baci. Posle svih provera koje je prošla prva i najveća novčanica iz nove serije, izašla je iz kovnice kao „roba sa greškom“, jer je, uz lik Tita i godinu rođenja, 1892, kao godinu smrti, umesto 1980, greškom upisana 1930. godina.
Prema podacima na novčanici, Tito je na dan izdavanja bio mrtav više od pola veka, iako je od njegove smrti prošlo samo pet godina. Iako je navedeno da pogrešno navedena godina Titove smrti nije jedina greška, jer ni izgled ni opis novčanice ne odgovaraju onom objavljenom u zvaničnom listu, tada je generalni direktor Zavoda za proizvodnju novčanica izjavio da je od 14 miliona štampanih novčanica samo četiri odsto njih imalo grešku.
Prema ovoj računici, u opticaju je bio priličan broj od čak 560.000 „feleričnih novčanica“. Međutim, iako bi po međunarodnim propisima država trebalo da povuče celu spornu seriju iz opticaja zbog promila novčanice sa vidljivom greškom, novčanica sa Titovim likom i sa veoma vidljivom greškom u bivšoj državi još uvek nije povučena.
Druga najvrednija novčanica, koja je morala da ugleda svetlost dana 1986. godine, „kažnjena” je na poseban način. Iako su matrice bile gotove i sve bilo spremno za štampanje, novčanica od 1.000 dinara sa likom Vuka Stefanovića Karadžića, koja je trebalo da predstavlja Srbiju, nikada nije puštena u opticaj, delom i zato što ju je „pojela inflacija“, tj. da li su im izdate novčanice sve većeg apoena, prenosi slobodnadalmacija.hr.