U akciji revije Arena “Tražimo najstarijeg Jugoslovena” 1978. godine novinari su se zaputili u selo Oraš Planje udaljeno od Tešnja desetak kilometara, gde je živeo Meho Hadžić, verovatno najstariji stanovnik Jugoslavije. Tada je imao 130 godina.
Kada su stigli, kažu novinari, Meho je seo pred kuću na klupu i počeo pričati kako se seća kada je u ovom selu bilo samo šest kuća, a u Tesliću jedna.
– Imao sam više od 30 godina kada su me pozvali na gradnju pruge Usora – Pribinić. Na deonici pruge koja je išla prema Tesliću 1884. godine isprečio se neki mlin i trebalo ga je srušiti. Tražio sam da to ne čine: “Ama ljudi, nećete nam valjda srušiti i tu kuću, koja kruh znači”, rekao sam. Ostaćemo gladni. Gde ćemo žito mleti?! – ispričao je tada novinarima Arene.
Meho Hadžić je rođen 1848. godine u selu Oraš Planje. Imao je petero braće: Mahmuta, Muju, Ahmu, Fehru i Redžu te sestru Fatimu. U vreme pisanja teksta svi su odavno bili pomrli. Mehin otac zvao se Arif, a majka Cura. Već ih je bio zaboravio. Supruga Ajka umrla mu je 70 godina pre nastanka teksta. Bilo joj je pedeset godina. S njom je imao sina Muharema. Nažalost, on se utopio u reci Usori sa 12 godina.
Meho Hadžić je više od stotinu godina bio najamni radnik. Radio je na poljoprivrednim imanjima, sekao drva, a naviše je vremena proveo čuvajući koze.
Osman Ćorić kaže da je Meho čuvao ovce kod njegovog oca Mehe, koji je umro 1937. godine. Meho nije služio vojsku. Imao je urođenu manu, kraću levu nogu. Zbog toga je nosio štap.
Tešanj 1978: Najstariji Jugosloven Meho Hadžić ima 130 godina i pije kozje mlijeko umjesto vode https://t.co/vCn0xuvH6u pic.twitter.com/XpfBIIgCjF
— Yugopapir (@Yugopapir) October 24, 2017
Meho nikad nije pušio, a niti pio alkohol. Hranio se isključivo kozijim mlekom, sirom, kajmakom i pio kiselu vodu Slatinu, a kada je bio s kozama na pašnjacima, često je sisao njihovo mlijeko, umesto vode, koju je vrlo retko pio.
Kako je tada napisano, pre 30 godina dobio je treće zube. Zanimljivo, svi su mu tada bili zdravi. Zubima je mogao podići meljaju ili jare od 30 kilograma.
Pre četrdeset godina, kako je tada pisala Arena, ostao je bez ikoga svoga. Primili su ga Mehmed i Rukija Ćorić. Sagradili su mu manju kuću i uveli svjetlo. Hranili su ga, odevali, kupovali mu drva za ogrev. Kada bi pao sneg, Mehmed i Rukija ustajali bi noću i po dva puta i ložili mu vatru. Brinuli se o njegovom zdravlju.
– Gledajući Mehu djeluje veselo kao da bi opet pošao na zelene proplanke i potrčao za kozama – zaključili su tada reporteri Arene.
Prema novijim izvorima i tekstovima koji su objavljeni o Mehi Hadžiću, na njegovom nišanu piše “Meho Hadžić 1848-1979”, što znači da je umro godinu nakon objave Areninog teksta i da je doživio 131 godinu.
Njegov lik bio je svojevremno i na flašama jednog brenda mineralne vode iz Tešnja.
(Kurir.rs/Yugopapir)
Bonus video:
01:12
OVAJ IZUM NOVOSAĐANA JE PROGLAŠEN ZA NAJBOLJU INOVACIJU 2019. GODINE: Čeka se novije vreme ili investitor! Otac PREPISAO SVE sinu
Kurir