Josip Štrok (31) iz Krapine je 30. marta nasmrt pretučen u Dablinu. Njegov stric Ivica kaže da irska policija pokušava da zataška motiv napada.

– Da nije bilo te teške povrede glave, naš Josip bi se sigurno brzo oporavio. Svi organi osim mozga bili su potpuno zdravi. Nažalost, njega više nema, ali doniranjem organa spasio je najmanje četiri života, tako su lekari rekli mom bratu, započinje priču Ivica Štrok, stric Josipa Štroka (31) iz Krapine, koji je preminuo nakon prebijanja u Irskoj.

Josip je u Irskoj radio poslednjih nekoliko godina. U subotu 30. marta, prijatelj iz susednog sela u Hrvatskoj David D, pozvao ga je na druženje. Družili su se u središtu Dablina pre nego što su se vratili u područje Klondalkin. Prema saopštenjima, posvađali su se s grupom ljudi ispred prodavnice u četvrti Tavers Roud pre nego što su se ukrcali u autobus i krenuli prema Grenž Vju Vej. Nakon što su stigli u to naselje s leđa su ih napala četvorica.

Pratili ih pa napali s leđa

Ivica o napadu ne zna mnogo, kaže da je irska policija jako zatvorena u davanju informacija kako ne bi ugrozili istragu. Ipak, on i njegova supruga Štefanija dojma su da motiv napada pokušava da se zataška.

– Mi ne znamo ko su napadači, ali čovek im je jasno rekao: ‘U Irskoj ste, pričajte engleski’, i opsovao nešto. Njih dvojica su pričali zagorski, na našem jeziku, oni su njih čuli. Došlo je do verbalnog sukoba, pratili su ih do kvarta i napali ih s leđa. Taj dečko koji je bio s njim je pao i onesvestio se i to mu je verovatno spasilo život, a naš Josip je očito ostao da stoji. Kažu da su ih udarali nekakvim metalnim palicama, Josipu su razbili glavu i naneli teške povrede mozga. Čitam u medijima da policija tvrdi da imaju kvalitetne snimke. Ako imaju snimke, zašto ne uhapse nekoga? Žele sve prikazati kao napad neke ulične bande, da nije motiv mržnja prema strancima jer u Irskoj imaju jako puno stranaca, da ne bi Irska došla na loš glas – uveren je Ivica.

Priča i o problemima s kojima se njegov brat Nedjeljko, Josipov otac, susreo otkad je stigao u Irsku.

– Ni prevodioca mu nisu obezbedili, ni smeštaj, praktično nikakvu pomoć. Da nema naših ljudi i stranaca koji su mu pomogli, mogao bi sesti i plakati. Dali su mu papire na engleskom jeziku i sad ti ispuni dokumentaciju na stranom jeziku za svoje mrtvo dete. Ne znaš ni kako se zoveš, a moraš sam ispuniti papire. Pa ne znaju svi engleski. Moj brat govori malo, ali ne dovoljno da se može sam snaći i obaviti što je trebalo. Na sreću, David malo bolje govori engleski pa je pomogao da se reši dokumentacija. Trebalo je da daju jednog čoveka iz ambasade da im u tome pomogne. Čemu služi naša ambasada u Dablinu ako ne da pomogne u ovakvim situacijama – ogorčen je Ivica.

Dodaje da je njegovog brata pet dana po Dablinu vozio čovek koji mu praktično nije ništa.

Izbacili ga u papučama

– Sestra od žene bratovog kuma živi i radi u Irskoj. Njen suprug je taksista i kod njih je i odseo, on mu je najviše pomogao. A što su tek napravili malom Davidu? Njega su iz bolnice, jer nije imao teške povrede, u papučama izbacili napolje na put. I on jadnik, otišao je do gazde gde je stanovao, koji je u međuvremenu promenio bravu i izbacio mu stvari u hodnik. Dok je tako zbunjen hodao po ulici, zvali su ga iz ambasade i pitali gde je. Nakon što im je rekao da hoda po ulici u papučama, rekli su mu da im javi gde je kad nađe smeštaj, dakle nikakvu pomoć ni on nije dobio – govori Ivica.

Otkriva nam kako se njegov brat u Irskoj suočio s još jednim problemom. Naime, nakon što je ispunio i predao papire da želi da preuzme telo sina i da ga dopremi u Hrvatsku, saznao je da je njegova bivša supruga, Josipova majka, takođe zatražila da preuzme telo.

– Htela je Josipa da sahrani u Engleskoj, da joj bude blizu. Ne želim da govorim ništa ružno o njoj, ali ona je otišla i ostavila dete ocu. Moj brat je bio Josipov staratelj i Josip je živeo ovde 22 godine, a onda je počeo da putuje i radi u inostranstvu. Tu je odrastao, bio je svaki dan s nama, mi smo svi ovde i sad da ga sahrane tamo u Engleskoj, u Londonu, da mu nemamo gde ni sveću da zapalimo… Ko bi mu plaćao grob kad nje više ne bude? – pita se Ivica.

Kaže da su zbog svega morali da angažuju i advokata kako bi dokazali da majčin zahtjev nema pravne osnove. I dalje ne znaju kad će Josipovo telo stići u Hrvatsku ni kad će ga moći dostojno ispratiti, ali barem znaju da će počivati na rodnoj grudi, a ne negde u tuđini.

Kurir.rs/24sata.hr

Bonus video:

00:35
Pretučen tiktoker u Novom Pazaru

Kurir