– Nema ništa lepše, nego živeti tamo gde si rođen, jer da je lepše na nekom drugom mestu, mi bi smo se tamo i rodili. Živiš tamo gde si rođen, znači, ti pripadaš tom mestu. Ja pripadam ovde u Gornjoj Gorevnici, imam direktnu vezu sa mojim precima. Ovde imam moje parče neba, imam svoje ptice koje me bude”, rekao je za RINU Radovan

Sve je ovaj Gornjogorevničanin uredio svojim rukama i to baš onako kako nalaže tradicija, da bi njegovi prijatelji uživali, uz jasan životni moto.

Foto: Rina

.

Čini dobro i dobru se nadaj

– Ako bih se opredelio za jednu od životnih deviza, to je ono što sam naučio od svoje majke: Čini dobro i dobru se nadaj, to je nešto što me i vodilo kroz život”, pojasnio je on.

Dolazak na njegovo imanje pravi je doživljaj, jer je u skoro svakom kutku ispisao neku od mudrosti koju su izrekli ili ispisali veliki srpski književnici. Tu se nalaze i rečenice Petra Petrovića Njegoša. Ako bi pak njega pitali, koje su to najbitnije životne vrednosti Radovan bi bez premišljanja rekao da su to uspomene.

– Pored zdravlja životne vrednosti su skladna porodica, da se raduješ prijateljima, da čuvaš svoj obraz, međutim, i uspomene su važan deo mog života. Njih čovek mora da stvara, neguje i čuva.

Foto: Rina

.

Najbolja životna odluka

Ja sam svojoj rodnoj kući darivao uspomene, od mog rada sa đacima, iz mog rada na estradi, sa mojih putovanja kojih je bilo po svim meridijanima sveta. Ovde čuvam uspomene svojih predaka. Takođe, sve mudrosti sveta nalaze se u knjigama, te stoga smatram i čitanje jednom od životnih vrednosti”, pojasnio je nastavnik Radovan.

Za kraj ističe da odluka da se vrati u svoje rodno selo je jedna od najboljih koje je doneo u životu. I da pogled koji iz sela Gornja Gorevnica puca na planine Ovčar i Kablar, ne bi menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja.