ZA dugovečnost je potrebno i zdravo se hraniti, ali i zdravo postupati. Tako da, što čuješ – ne čuješ, što vidiš – ne vidiš. Saslušaj, ne sudi, ako ne možeš pomoći, bolje ćuti! Najbolje se braniš od godina ako ih ne brojiš.

G.Šljivić

Ovo su samo neki od mudrih saveta za dugovečnost bake Petrice Bjelice (99) iz Kraljeva, iznenađujuće krepke, vitalne i živahne starice koja i na pragu 100. rođendana svakog dana napiše najmanje jednu, a često i desetak, pa i više pesama, krasnopisom u svesku pribeleži po neku svoju misao, aforizam ili izreku.

Na svom primeru baka Petrica potvrđuje da uz bistar um stihovi i pisanje produžavaju životni vek navodeći nam gotovo neverovatan, čak i za Ginisa podatak da je za godinu i po dana napisala čak 3.500 pesama, a u svom životu 11.000!

– Inspiraciju lako nađem, često je to ono što osećam, vidim ili čujem. Ponekad je dovoljna samo jedna reč da od nje nastane lepa pesma. Uglavnom su to pesme o ljubavi, a ima i patriotskih. Kada me nešto potakne da napišem pesmu, najpre sve pribeležim na nekom papiru da ne zaboravim. E, onda uz pomoć lupe, jer me vid izdaje, sve čitko prepišem u pesmarice – priča baka Petrica koju su reporteri “Novosti” posetili u njenom domu u kraljevačkom “Vojnom naselju”.

Ova nesvakidašnja pesnikinja rođena je na Petrovdan 12. jula davne 1925. godine u Bigovu, u Boki kotorskoj. Gimnaziju je završila u Kotoru, a dopunskim kursevima dobila je zvanje učiteljice.

Ispunjena želja

KAO što joj je predsednik Privremenog organa grada Kraljeva dr Predrag Terzić i obećao, ovdašnji Književni klub objavio je knjigu Petricinih aforizama i izreka pod nazivom “Veka ispisnica” i tako ispunio najveću želju najstarije aktivne spisateljice u srpskoj, a najverovatnije i svetskoj književnosti.

– Do škole sam svaki dan u jednom pravcu pešačila osam kilometara, a do Gimnazije i više, gotovo duplo. Počela sam da pišem sa 13 godina, a još sa sedam sam, pomažući ocu i majci, mesila hleb jer nas je četrnaestoro bilo u kući – priseća se Petrica detinjstva.

U Kraljevu živi pune tri decenije. Posle smrti supruga stihovi su joj bili uteha, zapis i uspomena. Pesmu “Mrve hleba” Ljubomira Nenadovića napamet zna punih 80 godina i kada ne može da zaspi govori njene stihove. Odlično se priseća i školskih časova u gimnaziji pre 85 godina.

– Učila sam četiri strana jezika, sećam se i pesama na italijanskom i nemačkom, latinski sam i kasnije dodatno utvrdila čitajući svoje lekarske dijagnoze, ali u školi mi je najteži bio srpski, odnosno maternji jezik – kroz smeh nastavlja Petrica dodajući da su njene pesme objavljivane u brojnim časopisima. – Pesme sam redovno slala magazinima i novinama, a knjige iz kućne biblioteke ili one koje sam uspevala povoljno da nabavim poklanjala sam školama u ruralnom kraljevačkom kraju, a najviše na Kosovu. Zadovoljstvo mi je što sam omogućila dečici da čitaju.

Priznanje

NA 21. Festivalu stvaralaštva starijih pod nazivom “Zlatno doba” U Beogradu, Petrici Bjelici je nedavno uručeno priznanje simbolično nazvano “Iskorak”. Ono je namenjeno hrabrim pojedincima u zlatnom životnom dobu koji svojim aktivnostima, životnim stilom i postignućima transformišu stereotipe o starosti i starenju i utiču na pozitivnu promenu tradicionalne kulture starenja.

Spletom životnih okolnosti baka Petrica je u penziju otišla kao računovođa i to u svojoj 38. godini kao teški srčani bolesnik.

– Nisu mi lekari davali još mnogo vremena, vrteli su glavom, ali rad me je spasao i evo me, kucam na vrata 100. rođendana. Nisam volela da sedim skrštenih ruku već da radim ono što mogu i što me čini srećnom i ispunjenom. U radu je tajna dugovečnosti i, naravno, u zdravoj ishrani – objašnjava Petrica.

Baka Petrica ističe da su joj najveće bogatstvo dvoje dece, četvoro unučadi, troje praunuka i njeno stvaralaštvo.