SRBI su sa mesta za svedoke u Specijalizovanom sudu u Hagu uglavnom govorili javno, navodeće patnje kroz koje su prošli u logorima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Oni koji su preživeli sećali su se kako su kidnapovani i mučeni. Deo njih došao je da govori o članovima porodica koje su teroristi OVK ubili, a njihova tela dobili su mnogo godina kasnije, ili se ni danas ne zna gde počivaju. Albanci koji su svedočili bez mera zaštite uglavnom su u sudnici gubili pamćenje, nisu se sećali rata, govorili su da tzv. OVK nije imala komandu ni organizaciju. To su, takoreći, po njima, bili paori koji su danju orali njive, a noću uzimali oružje da
se brane. Pripadnici međunarodnih organizacija i pored pokušaja da u nekoj meri
opravdaju tzv. OVK, iskreno su govorili da se Tačijeva gerila pitala za sve i da su
Srbi praktično bili glineni golubovi.

Foto Sajt Specijalnog suda/AP

Ovako se, ukratko, može sumirati prva godina suđenja (počelo 3. aprila 2023.)
nekadašnjim liderima paravojske Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu
Seljimiju i Jakupu Krasnićiju kojima se pred Specijalizovanim sudom u Hagu sudi
za ratne i zločine protiv čovečnosti.

U optužnici se navodi da su bili deo udružene zločinačke organizacije od marta

1998. do septembra 1999. godine, optužuju se za zastrašivanja, hapšenja,
maltretiranja, kidnapovanja, najmanje 102 ubistva Srba, Roma, “nelojalnih” Albanaca, u 42 improvizovana logora na Kosovu i Metohiji i severu Albanije nad
preko 400 zatvorenika.

Tužioci baziraju ispitivanje na tome da je tzv. OVK imala svoju komandu,
organizaciju i hijerarhiju. Do sada su se čule priče 48 svedoka, a biće ih još oko
150. U sudnici se često ukazivalo na zastrašivanje svedoka, a Veseljiju, Tačiju i
Seljimiju su uvedene posebne mere u zatvoru, jer su preko posetilaca koji su im
dolazili u Hag pokušavali da utiču na svedoke da promene iskaze koje su davali
ranije. Tako je u sudnici o knjizi koju je napisao o ratu i strukturi tzv. OVK govorio
Hajruš Kurtaj, nekadašnji komandat brigade “Agim Bajrami”, ali je pred svojim
nekadašnjim komandantima govorio kako je sve pogrešno pisao, da to nije bilo
tako, da nije imao komandu, ni telefon da nekome javi šta se dešava, te da se neseća da je Tači uopšte dolazio da obiđe brigadu koju je vodio. A, sve suprotno je
ranije govorio u iskazu.

Foto privatna arhiva

Ostaci tela iz logora u Klečkoj

Advokat Zoran Živanović koji je učestvovao u suđenjima Tribunala u Hagu, a sada se
nalazi na spisku advokata prijavljenih i za Specijalizovani sud, istakao je za
“Novosti”da “generalno gledano proces za optužbu ide u dobrom pravcu”.- Tužilaštvo tvrdi da je u vreme posle povlačenja naših vojnih snaga OVK vedrila
i oblačila na Kosovu i Metohiji i činila sve da što više Srba koji su ostali odu
iz južne srpske pokrajine. Takođe, po meni je i na osnovu svedočenja u ovih godinu
dana dokazano da je bilo masovnih ubistava Srba i progona i pre toga. Svi koji su
se nalazili na čelu OVK su deo zločinačkog plana da što više Srba napusti
Kosovo i moraju biti odgovorni za zločine. Takođe, i na osnovu toga što ih ne
puštaju da se brane sa slobode može se zaključiti da će biti kažnjeni na dugi niz
godina i da se optužbe ne mogu ublažiti. Po mojoj proceni, to su kazne od 30 godina
pa do doživotnih, ne možete biti odgovorni za ubistva sto ljudi i dobiti nekoliko
godina zatvora – naveo je Živanović.

On dodaje da je zaštita svedoka relativna, jer u nekom trenutku odbrana dobija
imena onih koji će govoriti.

– Mislim da taj njihov pokušaj da zastraše svedoke može eventualno da utiče na
albanske žrtve, jer se u optužnici pominju i Albanci koji su stradali, jer su bili
protiv OVK. Smatram da će biti još optužnica i da ovo nije kraj.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv.
OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem
Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci. Živanović smatra da će se i oni
u nekom periodu naći u optužnicama i da će im se suditi u odvojenim postupcima
pred drugim sudovima.

Umesto vode pili razređivač

OPISI iz optužnice su jezivi. Pominje se kako su zatvorenici tučeni, kako su morali da vrše nuždu u prostorijama gde su bili zatvoreni, slušali patnje
ostalih, tukli su ih šipkama, puškama, lancima…
– Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su
ih napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži – navodi se u delovima optužnice gde se opisuje maltretiranje
zatvorenika u Prizrenu.

Spominju se stradanja u Likovcu, Lapušniku, Klečki, streljanje na Brdu Beriša…

Možda i najpotresnije svedočenje bilo je Dragice Božanić iz sela Opteruša, kojoj
su oteti i ubijeni maloletni sin Nemanja (16) i suprug Mladen (49) u julu 1998. kod
Orahovca. Tela je dobila tek 2006. godine kada su pronađeni njihovi ostaci u
masovnoj pećini Volujak, među ostalim Srbima.

Božanićeva (64) je svedočila da su pripadnici paravojske u noći između 17. i 18.
jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da
su se ujutro svi predali.

– Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sednemo u
dvorište. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate
na kuću. Potom su žene odvojili od muškaraca koje su pritvorili u podrumu jedne
kuće. Čula sam kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci tada kao
redovan vojnik i kada su nas napali nije bio u selu – rekla je Božanićeva.
Ispričala je i da se, od kada su joj nestali sin i suprug, u potpunosti promenila, a
snagu da se bori za istinu, daje joj unuka.

– Kada su mi odveli sina, pola srca su mi odneli, umreću sa tim, a poslednji moj
dah će biti za mog sina i supruga. Idem na kraj sveta samo zbog istine, ne pričam
ništa što je loše, što nije, ispričala sam ono što mi je najteže, što me najviše
bolelo – navela je Božanićeva.

Dok teče proces protiv zloglasne četvorke koja tvrdi da nije kriva i dalje ostaje
pitanje da li će se i slučaj trgovine organima Srba u "žutoj kući" na severu
Albanije naći u optužnicama. Upravo je na osnovu izveštaja švajcarskog
izvestioca Dika Martija u Savetu Evrope i oformljen sud. Srbi se nadaju da će
pravda stići, makar i četvrt veka kasnije…

Tragedija Kostića

U optužnici se pominje i porodica Kostić čijih je 15 članova, muškaraca iz Retimlja, oteto i ubijeno 1998. godine. Olgica Božanić, rođena Kostić, čuva
uspomene na porodicu, a posebno na braću Lazara i Todora. Ona, kada smo je pozvali prekjuče, nije imala snage za izjavu, kratko je rekla da se sprema za odlazak na groblje, na Zadušnice gde ima dosta grobova da obiđe, kao i da uspomene naviru, jer bi njenom bratu mlađem bratu Lazaru bio rođendan. Kada je otet imao je 26 godina. Tela 11 Kostića eshumirana su iz grobnice Volujak i sahranjeni su 2006. godine u Beogradu.

ZAPISI IZ SVEDOČENjA

Foto: Printskrin

Dejan Jeftić tokom svedočenja u Hagu

DEJAN JEFTIĆ, ZAROBLjENIK U BUDAKOVU

TUKLI NAS PUŠKAMA I LANCIMA

NISMO dobili ništa osim batina! Imao sam 19 godina kada sam otet zajedno sa
Stankom Stankovićem i Krstom Jeftićem .Oteli su nas Albanci koje sam poznavao
od malena. Tukli su nas, udarali lancima i puškama, vezivali nam oči, bili smo
goli do pojasa. Bili smo izmučeni, imali smo samo jednu želju – pitali smo se da
li ćemo preživeti.

Foto: Printskrin

Sandra Mičel o ulozi tzv. OVK

SANDRA MIČEL, ČLAN MISIJE OEBS

OVK SE PITALA ZA SVE

POSLE ulaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju juna 1999. bilo je dosta
osvetoljubivosti, ubijenih Srba, poginulih Roma. Mnogo lokalnog stanovništva je
počelo da odlazi. Na početku je bio samo haos. Albanci su se vraćali kućama iz
izbeglišta u Albaniji, videli zapaljene kuće, bili su ljuti i onda su to iskalili
na nekom. Počeli smo da primećujemo razne obrasce i trendove. Muškarci obučeni
u crnu odeću sa znakom OVK obavljali su funkcije policije, delili imovinu ili
stanove. Bilo je izveštaja da OVK kidnapuju ljude, hapse, vode ih na informativne
izveštaje. Čitav niz aktivnosti je bio u pitanju – od paljenja kuća do pretnji
Srbima i Romima da napuste pokrajinu. Sa svih krajeva pokrajine su dolazile
ovakve informacije. Kada god bih pripadnicima tzv. OVK govorila o slučajevima
napada, oni bi odgovarali isto – to nisu pripadnici OVK, oni se samo tako
predstavljaju, to su banditi koji nose uniforme OVK. To je govorio i Tači. Tražili
smo da istraže krivična dela, ali nikada nismo dobili odgovor. Ljudi iz OVK su
preuzeli sve – komunalne službe, bolnice, policiju, a gradonačelnici su ponosno
govorili – nas je postavio Tači.

Foto: Printskrin

Predrag Dedić još traži telo sina Bobana

PREDRAG DEDIĆ, OTAC UBIJENOG BOBANA

I DANAS NE ZNAM GDE JE TELO

MOj sin je otet jula 1999. u Orahovcu. Imao je 37 godina. Saznao sam da je odveden u
zatvor tzv. OVK u zgradi bivšeg vatrogasnog doma i otišao sam da pokušam da ga
oslobodim. Zatvorili su i mene. Kasnije su me oslobodili, a Bobanovo telo
tražim i danas. Albanci su terali Srbe da im prodaju stanove. Morao sam da
prodam stan koji su prvo opljačkali. Preko jednog posrednika Šiptara sam prodao.
Rekao mi je – danas mi ga prodaj za 8.000 maraka, a ako nećeš, sutra će vredeti
5.000 maraka. Dao sam ga za osam.