Sve učestalija tema kod Srba jeste preseljenje iz grada u selo. I dok jedni smatraju da takav potez nije za njih i da su “zavisni” od onoga što im grad pruža, drugi ipak ne vide problem da već sutra promene svoje životne navike i pređu na selo. Takođe, tu je i grupa koja bi priznaje, najradije živela na relaciji grad-selo.

Jedan od njih je i neimenovani Srbin koji već uveliko razmišlja o životu na selu, ali da se grada ne odrekne skroz. Zbog toga ga ja interesovalo kako izgleda najpre ekonomski karakter ukoliko bi on radio u gradu, a živio sa porodicom na selu, ali i koje su prednosti i mane takvog života. On je svoje pitanje postavio na Reditu, a drugi su podelili svoja pozitivna iskustva.

“Ako neko ima iskustva, da se preselio sa ženom i decom bio bih veoma zahvalan za iskustva. Razmišljam o situaciji da i žena i ja nastavimo da radimo u gradu.

Najviše me zanima ekonomski karakter preseljenja, naravno poželjno i svaki drugi. Koliko je skuplje živeti u kući? Organizacija oko dece, gorivo, održavanje. Prednosti i mane. U suštini, svako iskustvo je poželjno za čuti, da mogu sagledati uticaj na naš život ukoliko se odlučimo za ovaj korak. Možda i neka biznis ideja za prihod sa strane koja je moguća na selu u odnosu na život u stanu, ali opet da ne uzima previše vremena od porodice”, napisao je on.

“U selu smo se preporodili”

Bilo je mnogo onih koji su objasnili da su se preseljenjem u selo preporodili.

“Iz Novog Sada smo se preselili u Budisavu. Iz stana u kuću. Žena, 3 deteta i ja. Nismo znali nikoga u Budisavi. Svi smo se rodili u Novom Sadu. Novčano i psihički je bolje. Preporodili smo se. Radimo u gradu, a u dolasku i odlasku na posao uglavnom petkom obavimo potrebnu kupovinu namirnica. Razlika između održavanje kuće i stana je mnogo lakša i jeftinija u kući. U stanu nisi mogao ventil za grejanje da promeniš dok ne obavestiš toplanu, pa upravnika, taksa 2.000 din i onda tek može majstor. Košenje trave je uživanje”, napisao je jedan Novosađanin.

Za njim, javio se i Beograđanin koji je isto iz grada prešao u selo i koji se takođe preporodio.

“Žena, klinac (dve i po godine) i ja smo prešli iz Beograda na selo. Finansijski je onako ne prevelika razlika ako ne uzgajaš svoju hranu, ali kvalitet hrane je nebo i zemlja! Psihički smo se preporodili, postali smo drugi ljudi. Kuća i stan su dva različita sveta, jeste treba u kuću stalno ulagati ali je taj mir u svom dvorištu i kući po meni neprocenjiv! Od skoro se otvorilo i mesto u vrtiću za klinca tako da se polako integrišemo, svaku preporuku za preseljenje na selo imaš od mene! Još ako je blizu (50-70km) nekog većeg grada super, možete nekada otići u bioskop, pozorište, itd… Mi do duše radimo od kuće pa nam je sa te strane baš lako palo”, objasnio je on.

Šta selo treba da ima da bi se živelo u njemu

Neko ko je od rođenja živeo u selu, punih 19 godina, objasnio je šta je ono što bi svako ko želi da dođe na selo morao da sagleda pre samog dolaska.

* Deca – bez dece život na selu nema nikakvog smisla, jer to selo nema način da opstane.

* Povezanost sa gradom do 30km – znači da postoje bilo kakve autobuske linije u slučaju da nemaš auto kao prevozno sredstvo, ako ga imaš, više ti služi iz nužde nego iz ćeifa. U proseku dva puta nedeljno treba skoknuti do grada (nije to neki ozbiljan izdatak)

* Tri do pet prijatelja u selu na koje se možeš osloniti a i oni na tebe, vremenom se pokaže ko je pravi. Nekad te neko i prevari, ali mala je sredina pa brzo skontaš sa kim možeš i pivo popiti i u seno ići i krov pokriti.

* Prihod – od čega ćeš brate da živiš. Ovo je najbitnije. Ako možeš posao preneti u selo, ti si rešio 80% problema. Bavljenje poljoprivredom na selu je moguće ali iziskuje odricanje. Nema godišnji, nema letovanje, zimovanje. Mnogo sredstava treba za start. Veliki deo možeš dobiti od države kroz podsticaje i subvencije.

Voda – dobar protok i da je što ispravnija voda. U Vojvodini ćeš dobiti samo tehničku vodu (osim na Fruškoj Gori). U Srbiji se oslanjaš pored vodovodne mreže na izvore i bunare za vodu za piće.

Obrazovanje – primetna je razlika i bolji kvalitet osnovnog obrazovanja u selu u odnosu na grad, rad sa manjim brojem učenika, učitelji mahom iz sela poznaju svako dete i roditelje dece. Mnogo su psihološki bliži detetu i veća je verovatnoća da osnovno obrazovanje bude kvalitetno.

Ambulanta, apoteka, pošta, crkva (ko je vernik), pijaca, trgovine, pokoji zanatlija je zlata vredan u selu, KUD jer su najzaslužniji za kulturna dešavanja u selu”, detaljno je objasnio on u svom komentaru.

Kurir.rs/Blic/Reddit

Bonus video:

02:37
KRAJNJI ISHOD NAŠEG BITISANJA JE SELIDBA SA ZEMLJE! Dr Koruga: Ugrađivanje čipova u mozak će se najverovatnije realizovati

Kurir