Dok se oko seoskog Doma kulture prostirao miris domaćeg hleba, meštanke su iz svijih sušara donele i domaći pršut, slaninu, paufleke, čvarke, ajvar i druge đakonije. Vredne domaćice iz ovog i još nekoliko sela s leve obale Zapadne Morave umesile su i davno zaboravljene „obredne pogače“, a za sve su koristile organske namirnice.

Na Sretenje žene su donele odluku da se udruže i unaprede život na selu,u budućnosti planiraju razvoj seoskog turizma, prihode od domaće radinosti i prozvodnju organske hrane.

– Mi smo želele da nekom od manifestacija ujedinimo sva sela oko Morave, a prvenstveno žene. Dali smo ideju komšinicama u Ostri da pokrenu prvu izložbu hleba, naročito jer se baš kod njih nalazi jedina preostala vodenica potočara u ovom delu Srbije. Predstavljeno je više od 20 vrsta pogača, počev od slavskog kolača, preko vasilice koja se tradicionalno priprema 14. januara, na praznik Svetog Vasilija Velikog. Takođe, ovde je izložena i domaća seljačka pogača, pripremljena bez kvasca i aditiva – priča Mira Minović iz komšijskog Udruženja žena „Katržanke“ odakle je krenula inicijativa o udruživanju. Dame u Ostri okupile su se u organizaciju „Žene Sokolice“, a ime su dobile po istoimenom obližnjem brdu u čijem pećinskom prostoru se veruje da leži neotkriveno „blago Nemanjića“.

Ukusna pogača u obliku suncokreta, zatim druga sa belim lukom i jajima, blitvom i zeljem, zatim maslenica, a tu je i neizbežna proja od da blitvom i zeljem, maslenica, česnica, razne ukrasne pogače i neizbežna proja pripremljena od belog kukuruza „staklarca“ popularnog „osmaka“. Viđene su i davno zaboravljene pogače od žutog brašna, ali i mnoge druge od heljdinog i tradicionalnog belog pšeničnog.

Na svetkovini u čast šumadijske pogače mogle su se videti i brojne pite pripremljene od ručno izrađenih kora, poput najpoznatije gibanice, ali i razni drugi slični specijaliteti uz dodatak zelja, blitve, čvaraka, povrća…Jela se i čuvena „jabučara“, slatka pita pripremljena od autihtone sorte jabuka, budimka i kožara.

Prvu svetkovinu u čast hleba organizovale su žene iz Ostre, Vujetinaca, Trepče, Lipnice i Katrge.

– Hleb je hrana koja se u ovom delu Srbije najpre iznosi na sto i ima centralnu ulogu na trpezi. Takođe, stanovništvo ovog kraja ima poseban odnos prema hlebu, to je namirnica koja se nikada ne baca, već ako preostane, daje se životinjama. Zahvaljujući hlebu, i to običnoj seljačkoj pogači, narod u Šumadiji je preživeo teške posleratne godine. Pogača nas zaista othranila – rekla je Radmila Mijušković, predsednica Udruženja „Žene Sokolice“.

Kurir