BIVŠI američki ambasador pri NATO-u Robert Hanter ocenio je danas da Rusija ne može biti otpisana i da će ponovo postati velika sila, a Zapad će u skladu sa tim morati da se odnosi prema Moskvi.
Foto: Profimedia
– Postalo je previše lako ignorisati nepobitnu geopolitičku realnost: da Rusija ne može biti otpisana. U nekom trenutku, ponovo će postati velika sila, iako je malo verovatno da će biti supersila kao što je to bio Sovjetski Savez. Zapad, počevši od Sjedinjenih Američkih Država, moraće da se pozabavi ovom činjenicom, u našem sopstvenom interesu – naveo je Hanter u autorskom tekstu za “Responsible Statecraft”, napominjući da to predstavlja argument za oprez, kako članice NATO-a ne bi “prešle Rubikon” i ušle u trajnu konfrontaciju sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, NATO može da nastavi putanju hladnog rata izolovanjem i provociranjem Rusije, ili da pomogne da se okonča rat u Ukrajini. Alijansa takođe ne treba da ignoriše potragu za mirnim rešenjem sukoba, smatra bivši ambasador.
– NATO ne može da odustane od napora ka strateškoj stabilizaciji i kontroli naoružanja i ne bi trebalo da doprinese novoj podeli Evrope između prijatelja i stalnih neprijatelja – piše Hanter za onlajn publikaciju Kvinsi instituta za odgovorno upravljanje državom.
On je podsetio da su pre 75. godina na današnji dan ministri spoljnih poslova SAD, Kanade i 10 zapadnoevropskih zemalja zaključili Vašingtonski ugovor, napominjući da je danas Alijansa suočena sa izazovom Rusije Vladimira Putina i njenog nadiranja sa Istoka.
Hanter je ocenio da je najštetnija za izgradnju zajedničke bezbednosti i izbegavanje nove konfrontacije sa Rusijom, bila odluka bivšeg predsednika Džordža Buša 2008. godine da izvrši pritisak na NATO da Ukrajinu i Gruziju proglasi novim članicama.
– Ovo je očigledno bilo izvan onoga što bi bilo koja velika zemlja mogla da prihvati i prekršilo je prećutno razumevanje ukrajinske pozicije između Istoka i Zapada iz 1997. godine. Ova geopolitička glupost ne opravdava nijedan Putinov postupak. Ali, zajedno sa daljim proširenjem NATO-a i državnim udarom u Kijevu 2014. predvođenim SAD, to je pomoglo Putinu da kod kuće potvrdi da NATO želi da opkoli Rusiju – naglasio je bivši ambasador. Dodao je da je NATO danas jasno stavio do znanja da mora pomoći Ukrajini da se suprotstavi ruskoj agresiji, a da, po uzoru na predsednika Džozefa Bajdena, ne stavlja trupe članice na teren što bi moglo da dovede do pogrešnih procena ili eskalacije.
– Istovremeno, postalo je previše lako i popularno proglasiti novi hladni rat sa Rusijom. To bi značilo visoke rizike i troškove, političku i psihološku rigidnost i stalne strahove od pogrešnih proračuna i moguće eskalacije iz jednog rata (Ukrajina) u širi sukob na kontinentu – zaključio je Hanter.