Spomen kompleks Sastavci se nalazi u ataru sela Varvarin, udaljen od varošice Varvarin 5 kilometra. Podignut je na mestu gde se odigrala Varvarinska bitka od 18. do 20. juna 1810. godine. Na bojištu su se sastali srpska i ruska vojska koju je predvodio ruski general grof Jozef Orurk, protiv turske vojske koju je predvodio Huršid paša. Ruski general je tada poginuo i ovde mu je podignut spomenik. Karađoređe se malo pre toga borio sa turskom vojskom kod sela Jasika, na reci Zapadna Morava kod Kruševca. Odatle se sa svojom vojskom povukao do Varvarina gde su ga čekale srpsko-ruske snage i gde su napravili šančeve očekujući turke. Karađorđe nastavlja dalje za Paraćin preko skele u selu Obrež, da čeka turke u tom pravcu, a srpsko-ruski odredi ostaju da čuvaju Varvarin. Turci su se utvrdili kod sela Maskare i odatle kreću sa napadima. Iako je srpsko-ruska vojska bila više nego duplo manja, uspela je da odbije dva turska napada 18. i 20. juna i turci su se povukli ka Nišu, uz velike gubitke. Ranjenici iz ove bitke su bili zbrinuti u manastiru Orašiju, gde su im vidali rane. U ovoj bitki je učestvovao čuveni knez Jovan Kasavić iz Obreža, Hajduk Veljko koji je komandovao srpskim snagama i koji je u ovoj bitki ranjen i Jovan Kursula kojem su takođe vidali rane u manastiru Orašije.

Jovan Petrović Kursula je rođen u selu Donja Gorevnica kod Čačka. Kako mu otac mlad umire, majka mu se preudala u selo Cvetke kod Kraljeva i tu je Jovan imao lepo detinjstvo. Bio je hrabar i nije trpeo nepravdu, takođe nije voleo da mu komanduju i nije voleo da komanduje i uvek je insistirao na toj svojoj nezavisnosti. Kao takav, još kao mlad se sukobio sa turcima i jedne noći je jednog iz osvete ubio posle čega odlazi u hajduke. On je pripadao vojsci Lazara Mutapa i pridružio se Krađorđu odmah na početku I srpskog ustanka. Bio je poznati i vešt megdandžija koji nije ni jedan megdan izgubio. Na megdan bi izlazio sa svojom lulom koju je pušio i pred sam megdan gasio pred protivnikom. U bitke je uvek išao na konju a omiljeni konj mu je bio Strina, sa kojim je učestvovao u Varvarinskoj bitki. Tako je 1810. godine pred Varvarinsku bitku, turski vojnik prozvan crni Arapin, izazivao srpske junake da mu izađu na megdan. Po legendi, Karađorđe je potražio Jovana po logoru, koji se osamio i kada ga je našao saopštio mu za megdan. Jovan je uzjahao svog omiljenog konja, zapalio lulu i izašao na megdan. Posekao je crnog Arapina i njegovu glavu doneo u srpski logor što je ojačalo moral pred bitku. Njegova zadnja bitka je bila na Deligradu. Pred tu bitku je otišao na dogovor sa delom starešina ali su turci ujutru napali taj deo utvrđenog šanca i uhvatili ga nespremnog. U toj borbi on je više puta teško ranjen i njegovi saborci su ga konjima prebacili do njegovog sela Cvetke. Posle desetak dana je podlegao povredama i sahranjen u grobu svoje majke, pored crkve brvnare u svom selu.