SMANjITI broj Srba na nivo statističke greške, a povećati broj Albanaca, makar samo “na papiru”. Takvu veštački stvorenu sliku priželjkuje premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kako bi je prikazivao predstavnicima međunarodne zajednice kad god mu pomenu prava manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji, ali i ispunjavanje preuzetih obaveza.

Foto: Profimedia

Serija Kurtijevih poteza potvrđuje istinitost priča iz briselskih diplomatskih salona da mu je želja da na teritoriji KiM ostane najviše jedan odsto naših sunarodnika, ako može i manje. Dosad je isprobao sve mehanizme prinude – zastrašivanja, hapšenja, pljačkanje imovine, lažne optužnice, a procenjuje se da se zbog toga samo prošle godine odselilo 11 odsto Srba. Zbog evroatlantskih ambicija koje ispoljava, Kurti zna da će biti pod reflektorima, pa ubrzano prelazi na perfidniji plan.

Naime, pre dva dana vlada u Prištini, u veoma obiman dnevni red umetnula je i naizgled tehnički nacrt zakona o državljanstvu tzv. Kosova. Kurti je rekao da se ovim aktom posebno olakšava sticanje dokumenata za osobe sa dozvolom stalnog boravka, uključujući i Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca.

Nadovezao se ministar unutrašnjih poslova tzv. Kosova Dželjalj Svečlja:

– Zakon uspostavlja postepen pristup dobijanja dokumenata u skladu sa nacionalnim interesima i bezbednosnim ciljevima.

Ovim zakonskim rešenjima, praktično, otvara se konkurs za “državljanstvo Kosova”, pa će u nekom trenutku biti omogućeno da na spisak budu dopisani svi koji požele, a računa se na Albance iz regiona. Kako se birokratskim putem bude povećavao broj Albanaca na KiM, procentualno će opadati broj ostalih, posebno Srba. U Prištini su svesni da cela operacija predstavlja sistem spojenih sudova, te da mora biti pažljivo sprovedena.

Vizna liberalizacija, koja će od 1. januara važiti i za sve žitelje KiM, biće motiv više mnogim ljudima, posebno mladima, da napuste pokrajinu u potrazi za poslom, a bežeći od kriminala i korupcije u kojima se guši lažna država. Zbog toga je neophodan hitan uvoz novih “državljana” kako bi se zadržao, a zatim i povećao broj Albanaca. Dok dobro ne našteluje sve brojke Kurti ne žuri da na tzv. Kosovu organizuje popis.

Prištinska vlada je prebrojavanje stanovništva, domaćinstava i stanova, odložila za april i maj naredne godine, a nakon pisma Agencije za statistiku da proces ne ide kako bi trebalo. Prethodno je ista agencija krajem oktobra tražila odlaganje zbog nedostatka tablet računara i nedovoljnog broja popisivača?! A prvobitni plan je bio da se popis obavi od 1. septembra do 16. oktobra 2023.

Šta Kurti konkretno dobija ako prisustvo Srba na KiM svede na jedan odsto? U tom slučaju zahtev da se formira Zajednica srpskih opština postaće besmislen, jer će se braniti time da u njoj i nema ko da živi. Drugo, u nekom trenutku moći će da preispita i broj zagarantovanih mesta za Srbe u prištinskom parlamentu, pošto su mu srpski poslanici dosad često bili velika smetnja za izglasavanje odluka koje direktno udaraju na prava našeg naroda.

Iz Prištine su više puta stizale poruke da se, prilikom rešavanja pitanja manjinskih zajednica, ugledaju na najmlađu članicu EU – Hrvatsku. Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac kaže da se “hrvatski model”, kojem teži tzv. Kosovo, pokazao kao veoma efikasan:

– Po tamošnjem ustavnom zakonu sva prava nacionalnih manjina se zasnivaju na procentualom učešću manjine u ukupnoj populaciji. Srbi i dalje imaju tri poslanika u Saboru, ali, ako njihov broj padne ispod tri odsto, neće imati toliko predstavnika. U Hrvatskoj se dogodio i neočekivani fenomen: od 2011. do 2021. iz te zemlje se iselilo pola miliona Hrvata, zahvaljujući čemu Srba ima više od 3,2 odsto.

U VUKOVARU NA DANAŠNjI DAN UKINULI ĆIRILICU

GRADSKO veće Vukovara, baš na današnji dan prošle godine, donelo je odluku o izmenama Statuta, čime je izbrisana odredba o zvaničnoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma na području tog grada u Hrvatskoj. Tom odlukom je van snage stavljena ravnopravna zvanična upotreba jezika i pisma srpske nacionalne manjine u društvenom i javnom životu, te u zvaničnoj komunikaciji u javnim poslovima.
U pojašnjenju je napisano da su rezultati popisa iz 2021. pokazali da u Vukovaru živi 29,73 odsto Srba. Kako je navedeno, to je manje od jedne trećine od ukupnog broja stanovnika, što je uslov da ostvaruju pravo na zvaničnu upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma na području grada Vukovara.