Na Badnje veče, 1893. godine Henri Ford je pričvrstio mali benzinski motor na kuhinjski sudoper i pokušao da ga upali. Kada se uključio, kuhinja se zatresla i zadimila, a sudopera se skoro izvukla iz zida. Samo nekoliko godina kasnije, Ford je svoju doživotnu opsesiju motorima i mašinama izbacio u višu brzinu.
I jednog kišnog letnjeg jutra, 1896. godine, tada tridesetogodišnji inženjer, zaposlen u kompaniji Edison Illuminating Compani, u Detroitu, u državi Mičigen, seo je, u dvorištu svoje kuće, na smešni „kvadricikl” sopstvene proizvodnje, spreman da ga konačno upotrebi u prvom pokretanju pogona. Sa njim je u dvorištu bila samo supruga koja je posmatrala sa strane.
Nestrpljivost je bila jedna od Fordovih karakteristika i pratiće ga tokom celog života. Zbog nje je, u želji da što pre ode, prekasno shvatio da je izlaz kroz zidanu ogradu dvorišta preuzak da bi ga vozilom propustio. “Ford” je prvo morao da sruši deo zida!
“Ford” je danas je u godini jubileja. Upravo sada je proslavio 120. rođendan! Osnivač Henri Ford je bio genije koji je prvi usavršio proizvodnju automobila na proizvodnoj liniji. Početkom veke, i drugi su pravili automobile, ali njegovi su bili bolji. I prodavani su po nižoj ceni. I drugi su gradili fabrike automobila, ali Ford je pravio najviše. I napravio je kontinuiranu proizvodnu liniju od celine.
Vratimo se priču o “rušenju zida”. Koristeći iste principe sa svojim „kutijama na točkovima, sa četvorocilindričnim motorom“, koje je sklapao u slobodno vreme, Henri Ford je, deset godina kasnije, masama poklonio svoj model T.
Uz kredit od 28.000 dolara, osnovao je 1903. godine Ford Motor Compani i posvetio se isključivo proizvodnji tog jednog, ali neverovatno čvrstog i izdržljivog, jeftinog i pouzdanog vozila.
To je trebalo da bude, po dubokom Fordovom uverenju, „vozilo za veliku i široku masu, automobil koji će priuštiti slobodu onima koji zarađuju pristojnu platu”. Prve godine na putu je bilo oko 10.000 modela T. Do 1920. svaki drugi automobil na svetu bio je “Ford”! Samo nekoliko godina nakon prve legendarne crne kutije, popularno poznate kao “Tin Lizzie”, model T je izlazio iz Fordovog Hajlend parka u Mičigenu svaka tri minuta.
Od Henrija Forda, njegov „univerzalni, jeftin automobil“ je načinio milijarderom i doneo trajne promene u fizičku, društvenu i ekonomsku strukturu američkog načina života. Do 1924. godine, Model T se mogao kupiti za samo 290 dolara. On je gradskim stanovnicima otvorio put do sela, a onima koji žive u ranije izolovanim, ruralnim područjima, put u grad. Do 1927. godine prodato je više od 15 miliona Ford modela T. Za nekoliko decenija, zahvaljujući složenoj mreži puteva, na mestu gde je nekada bila livada nikla su naselja.
Međutim, Fordov najveći doprinos 20. veku bilo je uvođenje tečne montažne linije. Bilo je to već 1913. Nijedan od njegovih elemenata nije delo Henrija Forda, ali je on bio taj koji ih je sve spojio i tako otvorio period pune, masovne proizvodnje. Njegova brzina, ekonomičnost i tehnološka preciznost postaće simboli američke industrijske nadmoći u svetu. Henri Ford je najbolji primer američke cene uspeha.
Siromašni dečak sa sela postaće moćni magnat koji će uticati i na vlast svoje zemlje. Ili bar pokušaj. Godine 1918. kandidovao se, doduše neuspešno, za senatora iz Mičigena u Kongresu Sjedinjenih Država. g. 1933. suprotstavio se Franklinu Ruzveltu i pravilima njegovog zakona za automobilsku industriju.
1 / 12 Foto: Printscreen YouTube @AutoRetroUK
Ostao je popularan čak i kada je, kao vatreni pacifista, 1915. iznajmio okeanski brod za Evropu i njime otišao da spreči Prvi svetski rat. Njegov slogan je bio: “Iz rovova i kući do Božića!”
Ali od samog početka zagovarao je ulogu automobila u oslobađanju i radnika i poljoprivrednika od teškog, slabo plaćenog rada. Kada je svojim radnicima podigao minimalnu platu na pet dolara dnevno – duplo više od ostalih poslodavaca, kada im je dao slobodan dan, ostali industrijalci su bili u soku dok su radnici slavili.
Ali Henri Ford je znao još nešto važno, a to je da njegova masovna proizvodnja neće uspeti ako postoji i – masovna potrošnja. Dajući radnicima veće plate za proizvodnju svojih automobila i više slobodnog vremena da sami uživaju u njima, Ford je stvorio masovno tržište koje je zauzvrat zahtevalo veću proizvodnju. Henri Ford je zaista promenio sve u američkom načinu života.
Prvi čovek koji je dao ime automobilu umro je 1947. godine, u 83. godini. I niko još nije uspeo da odgonetne da li je Henri Ford bio jednostavan, običan čovek koji se samo pretvarao da je složen ili kompleksan čovek koji se pretvarao da je jednostavan. Jedno je sigurno – od automobilske industrije Henri Ford je napravio jednu od najvećih industrija na svetu.
(Kurir.rs)
Kurir