Iako mu je tek 18 godina, Vojin Serafimović je već duže vreme deo seniorskog sastava Čukaričkog, a nedavno završene pripreme na Kipru bile su mu četvrte sa prvim timom. Reč je o momku u koga se polažu ogromne nade, mnogi mu predviđaju blistavu budućnost, na Banovom brdu veruju u njega te su mu zbog toga čelnici kluba i dali ugovor do leta 2026. godine.

Sa njim smo razgovarali u Limasolu, gde je tim sa Banovog brda odradio zimske pripreme pred nastavak sezone.

– Lepo je na Kipru, iako moram da priznam da su uslovi malo bolji u Turskoj. Tereni, smeštaj, hrana… Sjajno je što smo opet bili na moru, to je olakšavajuća okolnost. Odradili smo jake pripreme, trenirali smo dva puta dnevno, odigrali četiri utakmice. Teško su noge, ali maksimalno radimo kako bi se što bolje spremili za nastavak sezone – rekao je Serafimović na početku razgovora za Kurir.

Zadovoljan je Serafimović kako napreduje ekipa i veruje da će Čukarički izgledati još bolje u drugom delu sezone.

– Polako se uigravamo, to je sigurno. Došao je novi trener, uspeo je svojim karakterom da nas malo opusti. Lakše razmišljamo, uči nas da sami donosimo neke odluke na terenu. Došla su nova pojačanja, Melo je odmah odigrao meč protiv Voždovca. Mogu da slobodno da kažem da sve novajlije obećavaju, ali je potrebno vreme da se priviknu i prilagode.

Tokom priprema na Kipru, morao je Vojin da uđe u “cipele” Nemanje Tošića koji je zbog povrede bio primoran da se nešto ranije vrati u prestonicu Srbije. Iz tog razloga je šef struke Brđana, Gordan Petrić, prebacio Serafimovića na poziciju levog beka, što perspektivnom fudbaleru ne predstavlja veliki problem. Kako kaže, spreman je da odgovori na apsolutno sve zahteve koji se od njega traže.

– Ako treba timu, ja sam uvek tu na raspolaganju. Šta god šef da traži od mene, ja sam spreman da pružim maksimum kako bih pomogao ekipi. Nije mi to toliko strano, s obzirom da u reprezentaciji igramo sa tri igrača pozadi, pa malo “zalutam” po boku. Zbog toga mi to nije toliko strano, ali daleko od toga da je isto. Meni više odgovara formacija sa četiri pozadi, lakše mi je kad imam beka pored sebe, tako se osećam sigurnije.

Brđani su ove sezone prvi put u svojoj istoriji igrali grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Tim sa Banovog brda bio je deo Lige konferencije, igrači nisu navikli na takav tempo mečeva, napor je bio izuzetno visokog intenziteta pa su nešto slabiji rezultati u prvenstvu verovatno bili posledica svega toga.

– Moglo je bolje, a moglo je možda i gore. Počeli smo dobro, vezali smo nekoliko sjajnih rezultata te je usledila neka rezultatska igra. Dobili smo Zvezdu, pobedama na takvim mečevima se podiže moral u ekipi, to mnogo znači. Sve u svemu sam zadovoljan. Paralelno smo igrali i Evropu, to je izuzetno naporno i sigurno da to utiče na igru u prvenstvu. To je bio prejak tempo za nas, ekipa nije navikla na tako nešto što je i normalno, s obzirom da smo ove sezone prvi put igrali grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Druga stvar, mi smo domaće mečeve igrali u Leskovcu, što je takođe otežavajuća okolnost, s obzirom da nije toliko blizu. Verujem da smo igrali u Beogradu da bi bilo znatno lakše.

Iako su Brđani grupnu fazu u Ligi konferencije završili bez osvojenog boda, momci u belo-crnim dresovima dobili su nešto mnogo vrednije – neprocenjivo iskustvo i lekcije koje će im i te kako koristiti u budućnosti.

– To je veliko iskustvo za sve nas, tako rastemo kao tim. U Ligi konferencija smo igrali protiv fantastičnih ekipa. Fiorentina, Genk, Ferencvaroš – to su sve sjajni timovi i odličan je osećaj igrati protiv njih. Smatram da u nekim mečevima možda nismo zaslužili da izgubimo, ali šta da se radi. Protiv Ferencvaroša smo vodili sa 1:0, pa smo na kraju primili dva gola. Morali smo da sačuvamo rezultat ali jednostavno neiskustvo igranja takvih mečeva je urodilo plodom. Svakako, igranje u Ligi konferencija je velika škola i bez obzira što nismo osvojili niti jedan bod mislim da smo svi mnogo toga dobili.

Tog 26. oktobra minule godine, u kasnim večernjim časovima dogodio se trenutak koji Serafimović verovatno nikada u svom životu neće zaboraviti. Sedeo je na klupi za rezervne igrače, dobio je poziv da se uputi na zagrevanje i nekoliko minuta kasnije istrčao je na teren stadiona “Artemio Franki”. Te večeri Čukarički je pretrpeo ubedljiv poraz od Fiorentine, a momak rođen 2005. godine upisao je svoje prve “evropske minute”.

Nakon što je Luka Subotić dobio crveni karton, tadašnji trener Čukaričkog, Igor Matić, šansu je pružio Serafimoviću koji tvrdi da bi upravo u Fiorentini jednog dana voleo da igra.

– To je bio zaista fantastičan osećaj, sigurno ću ga pamtiti do kraja života. Mogu slobodno da kažem da bih voleo jednog dana da zaigram za Fiorentinu. Ja volim Italiju i sve što se vezuje za tu zemlju. Obožavam njihov fudbal, taj stil igre koji oni preferiraju. Volim Fiorentinu, ne znam da li je to zbog Milenkovića, ali je taj klub moj favorit. Njihova navijačka grupa je na toj utakmici slavila neku “godišnjicu” što je doprinelo da atmosfera bude još bolja. Bio je skoro pun stadion, osećaj je bio neverovatan. Ipak, morao sam da se isključim, da ne razmišljam o tome i da se fokusiram isključivo na igru.

Priznaje Vojin da je onog trenutka kada je zagazio na travu trema potpuno nestala.

– Imao sam tremu dok sam se zagrevao. Nisam ni očekivao da ću ući u igru. Subotić je dobio crveni karton, rekli su mi iz stručnog štaba da izađem na zagrevanje i tada mi je tek bilo jasno da ću dobiti šansu. Pokušao sam da se što je više moguće isključim, i u momentu kada sam kročio na teren trema je odjednom nestala.

Uhavtio je Serafimović jedan sasvim korektan ritam, dobijao je sve veću i veću šansu, počeo je fudbalski da sazreva a onda je usledio jedan nemili događaj koji ga je vratio na početnu tačku.

Čukarički je 29. oktobra na Banovom brdu ugostio Vojvodinu, a Vojin je doživeo užasnu povredu kada se sudario sa protivničkim fudbalerom. Sudar glavama je bio jeziv, obojica su završili na zemlji, a deblji kraj izvukao je štoper Čukaričkog koji je kolima hitne pomoći prevezen u Urgentni centar.

– Sećam se svega što je bilo do tog momenta. Sećam se kako sam krenuo na loptu, video sam loptu kako preleće subotu, ja krećem na nju i u tom trenutku se sve prekida. Samog sudara nas dvojice se ne sećam. Usledila je blokada, potom otvaram oči u ambulantnim kolima, vidim majku pored mene, doktore. Prvo što sam pomislio, jeste da li je moguće da se meni nešto desilo. Vidim krvav dres i tada mi je bilo jasno o čemu se radi – počeo je Serafimović da se priseća te večeri, i potom se osvrnuo na potez njegove majke, uplašene gospođe koja je utrčala na teren kako bi videla šta se događa sa njenim sinom:

– To mi je u Urgentom sestra rekla. Potpuno razumem majku, žao mi je. Pretpostavljam da bi svačija majka isto uradila, što je normalno. Na tribini su bili moj otac i sestra, ali su uspeli nekako da ne utrče na teren. Majka je bila u šoku, ali hvala Bogu na kraju se sve dobro završilo.

Kao uspomenu na tu noć, Vojin je u bolnici “zaradio” pet kopči na glavi, a prilikom sudara povredio je i nogu, što je bio samo dodatni, veliki problem…

– Taman sam ušao u dobar ritam, i to se dogodilo. To me je izbacilo iz ritma. Nekoliko nedelja nisam trenirao, pošto sam rada povredio i nogu. Ja sam rekao doktorima da me boli noga, oni su mislili da ne znam šta pričam. Više me je bolela noga od glave. Nisam mogao da hodam, dve nedelje nisam mogao da stanem na noge. Nisam mogao da je podignem, da je pomerim… Nisam trenirao nekoliko nedelja, potom me je uhvatio virus i to me je potpuno izbacilo iz ritma.

Vojin zbog svega toga duže vreme nije bio na raspolaganju svom treneru u Čukaričkom, a nije mogao ni da pomogne svojim drugarima u omladinskoj reprezentaciji Srbije koji su žestoke borbe vodili u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

– Teško mi je to palo. Pričao sam sa doktorima, sa selektorom, sa ljudima iz kluba. Dogovor sa selektorom je bio takav da ukoliko doktor da “zeleno svetlo” da mogu da idem. Na kraju nisam otišao da bih se u Beogradu što bolje oporavio. Šta god, najvažnije je da je moja ekipa prošla u drugi krug kvalifikacija i nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo plasman na Evropsko prvenstvo. Imamo sjajnu genereaciju, odličnu ekipu. Držimo se svi zajedno, podržavamo se i guramo napred jedni druge, ponosan sam na sve njih.

Voleo bi perspektivni štoper da jednog dana obuče dres A reprezentacije Srbije, što je san gotovo svakog dečaka koji počne da se bavi ovim sportom.

– Svako mašta o tome. Mislim da ne postoji fudbaler koji ne misli o tome, jer je svakom cilj da jednog dana obuče nacionalni dres. Nadam se da ću jednog dana zaigrati za A selekciju Srbije, to bih veoma voleo.

Serafimović ima mogućnost da u Čukaričkom stasava uz igrače koji imaju bogati fudbalski CV. Tu su Vukašin Jovanović, Ognjen Vranješ, fudbaleri koji svoje znanje i iskustvo nesebično dele sa mlađim kolegama iz poslednje linije. Konkurencija je žestoka, ali to raduje Serafimovića, jer kako kaže – mlad igrač samo tako može da napreduje.

– Uvek je dobro kada je jaka konkurencija, pogotovo za nas mlade igrače. Kada je konkurencija jaka, to nas samo gura da treniramo što više i pokušamo da se nametemo i pokažemo. Bez konkurencije jednostavno nema napretka. Mnogo mi znači što igram sa starijim igračima, to mi mnogo znači, osećam se sigurnije. U Firenci kada sam ušao pored mene je bio Vranješ, to mi je dosta pomoglo. Ti stariji igrači svojim iskustvom doprinesu da se ja osećam sigurnije u poslednjoj liniji. Tu su uvek da mi pomognu, i na terenu i van terena i drago mi je što su tu.

Nedavno je na klupu Čukaričkog seo Gordan Petrić, iskusni stručnjak za kog Serafimović ima isključivo reči hvale.

– Gordan Petrić je sjajan čovek i odličan trener, drago mi je što je tu. Svi smo bili u nekom grču, uspeo je da nas opusti. Sviđa mi se kako stvari za sada funkcionišu.

Čukarički je jesenji deo šampionata završio na četvrtoj poziciji na tabeli, sa osam bodova manje u odnosu na trećeplasirani TSC. Razlika jeste velika, ali nije nedostižna, jedno je sigurno – očekuje nas veoma uzbudljiva trka ka tom trećem mestu.

– Mnogo bodova je još u igri, nikad se ne zna šta će biti do kraja. Mislim da je bodovna razlika koja je napravljena dostižna naravno. Koliko se sećam, prošle sezone nam je Partizan “bežao” pa smo uspeli da ga prestignemo. Liga je poprilično izjednačena, svako svakoga može da dobije što se već pokazalo. Na nama je da budemo maksimalno skocentrisani, fokusirani i da u svaku utakmicu ulazimo sa 100% – zaključio je Serafimović.

Bonus video:

00:25
Fudbaleri Fiorentine i Čukaričkog na zagrevanju

Kurir