Medije je interesovalo da li se osećao čak i pomalo “izgubljenim” u proteklom periodu – kada njegov otac Apostolos nije bio uz njega?
“Vidite, svi mi volimo da imamo zonu komfora i bezbednosti oko nas, ljude koje nas čine spokojnim i mirnim, ljude koje znamo – što je posebno važno kada putujemo od zemlje do zemlje širom sveta. Često nam se dešava da se izolujemo od naših matičnih sredina, zemalja naše postojbine, naših naroda – što je uobičajena posledica toga što smo često veoma daleko. Imati tu zonu komfora oko sebe je izuzetno važno, jer su u njoj ljudi koji vas poznaju bolje od drugih, razumeju vašu ličnost, znaju šta su vaše prednosti, mogućnosti… Nemati ih uz sebe povremeno ume da stvori osećaj napuštenosti, nesigurnosti, sumnje u sebe i sposobnost da se boriš sa svim izazovima bez njih. Ovo je odlika perioda odrastanja, sticanja osećaja da je vreme da se preuzme odgovornost za neke odluke u životu uopšte. Nije bilo lako biti razdvojen od oca u teniskom smislu, jer sam osećao da mi nedostaje struktuiranosti u pristupu. Moj otac je sposoban da izađe na teren i dovede me u red, zategne ono što se opustilo i uputi me u željenom pravcu. Čak i u teškom periodu – on se ne predaje, ne napušta teren i insistira na tome da popravimo sve što treba da se popravi. Čini mi se da to ne mogu da dobijem od drugih trenera – a radio sam sa mnogima do sada. Jedina osoba koju bih – pored tate – voleo da imam uz sebe je moj prvi trener iz Grčke – koji to nažalost nije u mogućnosti da čini. Na taj način je moj tata postao prva figura u mom tenisu, nastavio sa takvom vrstom rada koju sam imao od najranijih dana…” prenosi Cicipas.
(Vuk Brajović)
Kurir