Iako je široj publici Relja Popović poznat kao muzičar, zapravo je po obrazovanju glumac. Prvi film snimio je sa 13 godina, a sada na Festu igra glavnu ulogu i koproducent je ostvarenja “Videoteka” reditelja Luke Bursaća. Za Kurir umetnik govori šta ga je privuklo ovog neobičnoj priči i kako se sprema za ulogu Saleta, radnika u prodavnici brze hrane.

Film niste snimali od “Parade”?

– U životu mi se nametnulo da mi gluma ne bude primarna profesija, nego da na nekom drugom poslu zarađujem, tako da mogu da biram samo stvari koje mi se rade. Kročio sam u svet glume sa 13 godina u školici glume i hteo sam da zadržim nevinu sliku o tom poslu. Uživam u tome da sa vremena na vreme imam te izlete u glumu, koji mi ostavljaju prostor da se i dalje tako osećam.

Šta vas je privuklo ovoj priči?

– Sa Lukom sam u prijateljskim odnosima, ali kasnije u radu ostala je ta sloboda koja je meni značajna. Sve vreme sam imao prostora da se igram. Kada dobijem neku ulogu, gledam šta je tu meni zanimljivo, šta tu imam da istražujem i kopam malo po sebi. Imam prostora da tragam i da meni to putovanje bude zanimljivo. Prvobitno u našem razgovoru Luka je meni namenio drugu ulogu, ali smo nekako kroz razgovor došli do toga da bi bilo zanimljivije da uzmem lik koji je malo kontra od onoga što sam radio. Ljudi rade razne stvari iz određenih namera, da postignu određeni uspeh, a Luka ima čistu ljubav prema filmu. Ta njegova ljubav prema filmu je pomalo utopijska. Meni je prelepo kada vidim ljude da sa čistom emocijom rade svoj posao.

Zašto ste toliko insistirali na ovoj ulozi?

– On ima dosta sličnosti sa mnom. Nas dvojica, mogu da kažem uslovno govoreći, krećemo iz iste polazne tačke, relativno siromašne porodice. Isto sam i ja krenuo, ali je posle njegov put potpuno drugačiji od mog puta. Meni je bilo najinteresantnije zapravo da se vratim, pa onda ponovo udaljim iz tog sveta kako bih osetio da je to što igram potpuno istinito. U dogovoru sa Lukom na nekoliko dana sam se zaposlio u jednom lokalu brze hrane. Bilo je to tokom korone. Nosio sam masku sve vreme, nisu me prepoznali. Bilo mi je važno za građenje lika.

Šta je bio vaš posao?

– Pravio sam tortilje, šavarme i sve što se tamo radi. I naučio sam. Da, nije mi bilo važno koliko će se to videti u filmu, već mi je bilo važno da to uradim. Uslovno govoreći, materijalne stvari mi nisu važne, ali materijalna sigurnost ipak pravi distancu od jednog sveta kom ste pripadali. Meni je, pored toga što razumem taj svet, bilo važno da mu se opet približim, da bih mogao potpuno istinito, bar ja mislim, da ga donesem.

Producent ste i ovog filma…

– Uloga producenta mi je najmanje važna. Više je to bila pomoć prijatelju i moja želja da se takav film dogodi jer mislim da zaslužuje da ga vidi što više ljudi. Mnogo mi je značajnije to što smo uradili i to što se dešavalo između nas u tom procesu stvaranja. Sam film mi je mnogo značajniji od toga na koji sam način ja pomogao.

Ljudi vas ne doživljavaju kao glumica.

– Uspeo sam da spojim obe ljubavi, muziku i glumu.

Ne smeta vam što nema vašim pesama u filmu?

– Lepo je to što su tu pesme mojih drugara. Bilo bi glupo da moj lik sluša muziku koju ja pravim.

Bonus video:

00:16
Relja Popović se oglasio posle operacije

Kurir