Slobodanka Zrnić Bobić iz BiH provela je šest godina u zatvoru nakon što je na molbu komšija otvorila firmu na svoje ime!

Tvrdi da je samo htela da pomogne ljudima u nevolji bez ikakve namere da nekog prevari ili zaradi. Firma je zatvorena 2007. godine i tada kreće njen pakao. Slobodanka nije videla novac od firme, a nije ni znala za prevaru koja joj je nameštena.

Slobodanka je radila pola života kao učiteljica, a sticajem okolnosti, nedugo nakon što se udala i zatrudnela, ostala je bez posla. Da situacija bude još gora Slobodankin suprug je takođe izgubio posao u banci.

Vođeni idejom da pokrenu svoj biznis otvorili su kiosk u ulici gde žive. Međutim, dolaskom lanca trgovina, posao je oslabio. Tada im se otvorila šansa da se zaposle u diskontu pića kod komšija niz ulicu gde su živeli.

NAIVNOST JE ODVELA U ZATVOR

– Ja sam radila blaže sekretarske poslove dok je muž radio u skladištu. Firma je dobro radila i međuljudski odnosi su bili dobri. Međutim, nismo znali da postoji druga strana, zato su nas i odabrali, jer mi nismo “imali veze” sa mutnim radnjama. Mi nikada nismo imali susret sa takvim ljudima i nismo to mogli da prepoznamo. To je nas dalje odvelo u zatvor i napravilo pakao od života – započela je svoju priču Slobodanka.

Pakao kreće kad su je supružnici, vlasnici diskonta pića, pozvali na razgovor sa molbom da se firma vodi na ime njenog supruga.

– Pitali su da im se izađe u susret pošto je u sklopu tog njihovog poslovanja bila i fabrika sokova, dakle jedno poslovanje se vodilo na ime žene, a drugo na ime muža. Firma, koja je bila na ženino ime, trebalo je da pređe na ime mog muža kako bi mogli da sklope neke ugovore. To nama ništa u tom momentu nije bilo čudno, mi smo tu radili, komšije, bili smo naivni…

Međutim, firma nije mogla da se vodi na ime supruga, jer se već vodio kao vlasnik kioska koji su otvorili. Tada su Slobodanki ponudili da se firma vodi na njeno ime što je naivno prihvatila.

– Firma se prebacila na mene. To je bio ljudski dogovor. Sve je to išlo velikom brzinom. Prebacilo se na mene i od tog 13. marta 2007. godine za tri meseca je sve bilo završeno. Samo su mi davali virmane da potpišem. Ja nisam ni znala šta je to. Novac se uplaćivao, ogromne svote, to se prebacivalo, a ja taj novac nisam ni videla. Dolazili su i inspektori i pričali da je sve u redu – kaže Slobodanka.

UPAD SPECIJALACA I HAPŠENJE

Nije ništa sumnjala dok jednog dana na vrata firme nisu zakucali istražni organi tražeći da razgovaraju s njom.

– Tražili su mene da me pitaju gde je novac. Rekli su mi: “Ti si vlasnik, to je tvoja firma, direktor si, gde ti je novac?” – priča Slobodanka.

Nedugo nakon toga specijalna jedinica upala joj je u kuću.

– Ništa nisam znala šta se dešava i zašto. Pretražuju celu kuću, a ja ne znam ni šta traže – priča Slobodanka.

Nakon detaljnog pretresa odveli su je u tužilaštvo, onda u sud, a zatim u ćeliju…

– Ne znam sa čim bih uporedila te ćelije. Drže vas celu noć u tim neuslovima, a potom u zoru odvedu u prostoriju na ispitivanje. To se ne može prepričati. Deklarisana sam kao vođa kriminalnog klana – kaže Slobodanka.

OSUĐENA NA ŠEST GODINA

Osudili su je na šest godina zatvora. Slobodanka je prema presudi kao vlasnik firme pružala lažne podatke o stečenim oporezivim prihodima i izbegla plaćanje poreskih dažbina. Time je utajila porez u iznosu od oko pet miliona evra.

– Porodica i ja smo bili u takvom stanju da to ne bih poželela ni najvećem neprijatelju. To se ne može prepričati. Nisam verovala šta mi se dešava – priča Slobodanka.

Kaže da su joj prva tri meseca boravka u zatvoru bila najteža.

– Ja sam samo želela da umrem. Ne možete da shvatite šta vam se dešava sa životom. Šta sve može čoveka da snađe, sam Bog zna, kako sam preživela, samo Bog i ja znamo. Očaj, čemer, a opet živ čovek ne može pod zemlju… Tih dana se sećam da sam samo sedela u ćošku i plakala. Bila sam senka od čoveka, živa sam, a nisam – priseća se Slobodanka kroz suze.

CIMERKA RASKOMADALA MUŽA

Slobodanka je od 2017. do 2022. godine služila zatvorsku kaznu, a ćeliju je delila sa okorelim kriminalcima.

– Moja soba je bila broj 4, delila sam je sa ženama koje su počinile ubistva, šest godina, dan i noć. Bila sam u sobi sa ženom koja je pobacala po kontejnerima delove tela svog supruga. To je potpuno drugi svet tamo. Razne osuđenice su dolazile. Taj boravak je bio moj grob – ispričala je Slobodanka kroz suze.

Slobodanka danas vodi normalan, porodičan život, a zahvaljujući tome što su svi u njenom okruženju, pa i šire, znali da nije počinila zločin za koji je osuđena, nije imala problem da se zaposli nakon odsluženja zatvorske kazne.

– Dobila sam posao i tim ljudima ću zauvek biti zahvalna. Koliko vas ubiju neki ljudi, toliko vas neki ljudi ožive, znali su ko sam i šta sam – kaže Slobodanka.

(Kurir.rs/Blic/Preneo Z.Ko)

Kurir