O usponima i padovima kada je košarka u pitanju Aleksa Avramović vrlo rado govori, ali za razliku od tih momenata kada ima mesta i za tugu, a priznao je da se čak i rasplakao nedavno, u privatnom životu kod njega mesta za tugu nema o čemu govori u emisiji “Balkanskom ulicom” autorke i voditeljke Vesne Dedić.

Foto: Blic TV / Ringier

Aleksa Avramović, emisija “Balkanskom ulicom”

Napunio je 29 godina iako bi se moglo reći da je zreo muškarac, za sebe kaže da se oseća detinjasto, ali i da će se uvek truditi da to dete sačuva u sebi.

– Ja se uvek osećam detinjasto, onako malo, ali, s’ godinama dolazi to sazrevanje, mada uvek ću se truditi da sačuvam to dete u sebi – kaže Aleksa pred kamerama Blic televizije koji oktirva i na koga je iz porodice to povukao:

– Na mamu sam, kad je potrebno biti ozbiljan-ozbiljan, a na tatu sam onako malo, da kažemo luckast.

Dok je u privatnom životu nasmejan, kada je na terenu za njega umeju da aludiraju da je više i grubi i oštar.

– Pa zavisi kako kada, ako treba za ekipu koja treba da pobedi… Ako moja ekipa treba pobedi, igraćemo i grublje i oštrije. Tako da, šta god se zahteva od mene – kaže Aleksa.

Ipak, priznaje da gotovo nikad ne opsuje saigrača, a i ako se to baš desi, da je to veoma retko.

– Retko. Ne, ne. Možda u afektu nekada izleti to iz mene, ali ne. Ne trudim se da kritikujem nikad svog saigrača. Sudijama nešto sufliram i dajem neku sugestiju, da li je možda pogrešio u toj situaciji, ali nikad ne psujem. Ako je neko moje mišljenje da je bio faul a nije dosuđen, ja mu kažem da je možda u toj situaciji bio faul ili bilo kakva neka situacija na terenu – kaže Aleksa.

Iako je možda nekada bilo nepravde, na terenu se kaže nikada nije potukao, ali iskren je da je zbog poraza zaplakao.

– Plakao sam posle finala. Tad mi je bilo teško. Nisam u prvim trenucima to onako shvatao jer smo dali svoj maksimum. Ali kad sam seo na klupu onako da se odmorim, tad me slomilo. Trebalo mi je 15-20 sekundi, a onda sam zapravo bio svestan da smo napravili veliki uspeh i radovao sam se – priča Aleksa Avramović kako je doživeo sve to.

Najveća podrška je od porodice

Poruke i čestitke su nešto što mu stiže posle utakmice, ali on prvo pozove svoju suprugu, svoju porodicu, pa onda svi ostali dođu na red.

– Ženu sam prvo pozvao posle finala. Čujemo se uglavnom svaki put posle utakmice i sa njom i generalno sa porodicom. Ona je bila prva koju sam pozvao. Brat je bio u Manili tada… Ali to je standardno, oni su svi srećni, ponosni na uspeh koji smo napravili i kažu da jedva čekaju svi da nas vide kad se vratimo u Srbiju.

Foto: Blic TV / Ringier

Aleksa Avramović, emisija “Balkanskom ulicom”

Aleksa Avramović je rođen 1994. u Balkanskoj ulici.

– U Balkanskoj ulici živim u Čačku. To je razlogu što sam došao u emisiju, šalim se – kaže sa osmehom Aleksa.

Kao što je već pomenuo ima i starijeg brata za kog kaže da mu roditelji više gledaju kroz prste, ali priznaje:

– Pa možda je to samo moje subjektivno mišljenje, možda zapravo to nije tako.

Aleksina mama je građevinski inženjer, radi u RZAV-u, hidroinženjer za vodu, tata je završio višu ekonomsku školu i kako Aleksa kaže “uživa u životu”, a odgajili su i njega i brata tako da su bili dobri đaci i primerni momci.

– Jeste, brat je bio super đak. On je završio sportski menadžment, zaposlen je, radi kao trener plivanja i trener košarke. Uglavnom radi sa decom i to mu je neka njegova pasija i u tome uživa. Ja sam bio vrlo dobar, ali za čačansku gimnaziju vrlo dobar je zapravo odličan. Tako da, ponosim se, što mogu kažem da sam učio u čačanskoj gimnaziji jer stvarno mislim da je lestvica podignuta visoko tamo. I trudio sam se da postignem sve i da idem u školu i da treniram – priča Aleksa.

Pročitajte još

(VIDEO) “ŽIVIMO ZAJEDNO, TO JE JEDNA OZBILJNA PRIČA I MIRNA LUKA” Vanja Nenadić iskreno o prvim poljupcima i filmskim i privatnim i vezi sa kolegom sa kojim priznaje da bi volela da uskoro dobije bebu

(VIDEO) “BILI SMO U VEZI KOJA NIJE BILA VREDNA POMENA” Sanja Kužet je posle deset godina ponovo srela sadašnjeg muža, a sada je otkrila i zašto je umesto sreće prevladao strah kada je rodila sina

Kaže da nije nikada pravio gluposti ali da je energičan “pa iz toga ispadne neka glupost, ali nikad ciljano”. Imao je lepo detinjstvo koje ga očigledno i danas vuče jer kaže da će se uvek truditi da ostane dete.

– Moje detinjstvo je bilo savršeno, fenomenalno. Mnogo vremena sam zapravo provodio u selu sa bratom kod maminih roditelja. Dakle, njena strana, to je njena strana familije. Detinjstvo sam proveo u igri, veselju i trudim se da to detinjstvo samo prolongiram i da nastavim u svakodnevnici da ga primenjujem. Tako da ono što mi je bilo najlepše u tim periodima ja sam se trudio da nastavim. Velika smo porodica, skupimo se uvek svi, i dalje se trudim da mi porodica bude na okupu, da imamo zajedničke ručkove i večere kada je to moguće. Ne samo moju porodicu, nego čitavu familiju. Tako da trudimo se da se mi Čačani držimo zajedno.

Upravo od istih tih Čačana i iste te porodice ima i najveću podršku kako privatno tako i na utakmicama. Uz njega su svi.

– Moja porodica, žena, brat, majka, otac, stric, strina, brat od strica, njegova snajka, snajka od brata, velika smo porodica, držimo se zajedno, ima nas mnogo i to je jedna stvar na koju sam stvarno jako ponosan. I od moga oca, brat, celokupna njegova strana porodice, od moje majke, njena strana porodice, stvarno svakodnevno smo u kontaktu. Ako zatreba nešto tu smo jedni za druge, tako da stvarno to mi je baš, to je jedina stvar na koju sam najviše ponosan – kaže Aleksa, a na pitanje šta mu mama sprema kada dođe u Čačak odgovara:

– U zadnje vreme volim na primer lovačke šnicle. Tašta spremi jagnjetinu, strina spremi palačinke, spremi stric roštilj i tako, ja imam onako skoro za svaku neku vrstu jela i jednu ili kafanu ili restoran u koji odem u Čačku koji je poznat kao sredina gde se dobro jede.

Ipak, zbog svoje profesije mora i da pazi na ishranu, tako da ne daje sebi baš uvek oduška da uživa u hrani.

– Disciplinovan sam što se toga tiče. Treniram i onako trudim se da i telo državam i da, iskreno, vojnik sam što se tiče hrane. Jako volim da jedem sve, ali trudim se da to bude u granicama normalne. O čokoladi mi nemojte ni pričati, ja sam zato baš… To je meni problem zato što nekontrolisano to mogu da konzumiram u neograničenim količinama pa zato i ne jedem u toku sezone. Mislim, prave mi one veganske slatkiše na bazi urmi, kokosa i to jedem kad je sezona. Disciplinovan sam, ali kad uživam, uživam.

Balkanskom Ulicom – Aleksa Avramović 2

O ženi i želji da dobije decu

U mnogo čemu Aleksa uživa u Čačku u kom je sreo i svoju suprugu Teodoru.

– Pa u Čačku u kafiću jednom, tu smo se upoznali. Mislim, znali smo se iz grada generalno, Čačak je mala sredina i generalno živimo jako blizu, tri ulice smo jedno od drugog – kaže Aleksa koji ističe da nije imao problem da priđe svojoj sadašnjoj ženi:

– Nisam stidljiv.

Venčali su se 23. jula prošle godine, a Aleksa kaže da ga je kupila “svojom normalnošću i dobrotom”.

– O svojoj ženi imam samo najlepše moguće reći – kaže ovaj uspešni košarkaš, koji se ponosi svojom suprugom koja je iz sveta umetnosti.

– Jeste, ona je završila, sad završava zapravo master na fakultetu savremenih umetnosti, likovna umetnost – kaže Aleksa, a autorka i voditeljka emisije Vesna Dedić se na to nadovezala pitanjem:

– Ako si ti izabrao za svoju životnu partnerku, osobu koja je umetnička duša i bavi se time, to znači ima nešto umetničko i toplo u tebi?

– Pa generalno i košarka je neka vrsta, na neku stranu i umetnost, tako da trudimo se. Ali generalno ne mogu da naslikam, ne mogu stolicu da naslikam, da nacrtam, uvek mi je tata crtao da dobijem prelaznu ocenu – priča sa osmehom Aleksa i dodaje:

– Nikad nisam bio talentovan za to.

Iako je velika sreća što je suprugu upoznao u svojim dvadesetim godinama jer tada zajedno rastu i sazrevaju Aleksa kaže da postoje neke stvari i koje mu Teodora zamera.

– Ali to mi generalno, ne samo ona nego generalno svi zameraju, nekad ne slušam do kraja šta hoće da mi kažu, možda uletim u reč ili ne čujem do kraja informaciju ili nešto. To mi svi kažu – iskren je košarkaš.

Balkanskom Ulicom – Aleksa Avramović 1

Za Aleksu je jedan od trenutaka najveće sreće bio baš kada se oženio.

– Pa to je bilo malo drugačije. Naravno zaprosio sam je posle jedne večere u restoranu, i kažem, ona je sa mnom i živela u Italiji, tako da mnogo smo mi počeli ozbiljnije da shvatamo naš život od tih najranijih dana. Sve to ostalo je bila neka kruna i kažem, svadba mi je bila jedan od najlepših dana u životu zato što su se svi meni dragi ljudi i njoj dragi ljudi okupili na jednom mestu, proslavljali smo nešto što je stvarno bilo lepo i svi su uživali, bili su puni lepih emocija i uspomena – kaže Aleksa.

Iako oboje imaju obaveze Aleksa priželjkuje, i plan im je da prošire porodicu.

– Da dobijem decu – kaže Aleksa a voditeljka Vesna Dedić se nadovezuje pitanjem:

– U množini, znači za pet godina deca. Troje?

– Minimum. Dosta je više sa ordenjem, dajte sad decu malo, šalim se malo – kaže Aleksa i nastavlja:

– Naravno, imamo stvarno planove, ali kažem generalno za život je najlepša stvar da sve ide normalnim tokom.

Foto: Blic TV / Ringier

Aleksa Avramović, emisija “Balkanskom ulicom”

Prvi košarkaški koraci

Svoje prve košarkaške korake Aleksa je počeo u Čačku, odakle je kasnije prešao u Beograd.

– Iz Čačka sam otišao u Beograd, iz Beograda sam se vratio opet u Čačak na godinu dana, i onda sam otišao u Italiju gde sam proveo tri godine, i u Španiji dve, i onda sam se vratio u Srbiju.

Sa 21 godinom je otišao u inostranstvo.

– Pa bio sam zreo, mada možda i ne bih tako rekao, ali nekako iz svoje kuće, onako, iz svoje sobe sam otišao u Vareze u Italiji na svoje insistiranje. Stvarno sam želeo, imao sam želju za promenom sredine i da odem u inostranstvo i da se iz nekih svojih košarkarskih ambicija oprobam u inostranstvu, jer malo je drugačije, drugačije je sve i onako morate ubrzanim procesom i da naučite jezik i da naučite da živite sami i da naučite da igrate košarku na višom nivou – kaže Aleksa.

Vera

Za razliku od većine gostiju emisije “Balkanskom ulicom” koji idu psihologa Aleksa ide kod ispovednika.

– To je stvar koja ide od kuće. Majka me, i otac naravno, su me vodili u crkvu kad sam bio mali i tako sam išao na liturgije nedeljom. Iz toga se samo proizvela moja povezanost i sa verom i čovek ako stvarno hoće da da nađe Boga, nađe ga na svakom koraku, tako da to je neki moj dubinski osećaj i ja barem tako gledam stvari – kaže Aleksa.

Foto: Blic TV / Ringier

Aleksa Avramović, emisija “Balkanskom ulicom”

O tome da li ima osećaj griže savesti kada su neke negativne reči upućene prema njemu kao i prema svakom sportisti kada napravi neki mali kiks Aleksa kaže:

– Ja imam svoju neku vizualizaciju, svoj neki zid koji napravim, tako da se ne opterećujem previše, najiskrenije. Kad igram utakmicu trudim se da dam maksimum za svoj tim da pobedi. Iz dobrih utakmica se dešavaju velike pobede, iz loših utakmica se dešavaju i nekada gadniji porazi, tako da poenta priče je naviknuti se živeti s tim. Nije to odjednom sad došlo kod mene, ali jednostavno to ništa neće promeniti naš život. Trudili smo se, iznervirali smo se zbog nekih situacija, potrudićemo se na sledećem treningu da to popravimo, ali mentalitet mora uvek da nam bude isti da damo maksimum i da… i šta bude biće, mi ćemo se potruditi da damo maksimum i iz toga će se izroditi dobre stvari. Ako se nekad izrode loše potrudićemo se da popravimo i izrodiće se dobro. Nemam osećaj da su sve oči uprte u mene, isti sam, ponašam se isto od prvog dana, od kad sam se rodio, isto se ponašam, ništa me neće poremetiti i ostaću uvek isti – kaže Aleksa.

Na pitanje šta je ono što ceni kod Željka Obradovića kao trenera a šta je to što ceni kod njega kao čoveka Aleksa kaže da kod Željka najviše ceni “tu je njegovu posvećenost prema košarci”.

– 24 sata dnevno i posle svih titula koje je on osvojio sa istim žarom i energijom pristupa svakoj situaciji u igri. Ima razumevanja za svakoga i trudi se da nam stvarno pomogne i da se izdignemo ako je neko u košarkarskom padu. Stvarno će imati razumevanje i truditi se da nam pomogne onako očinski – priča Aleksa.

Iako se desi nekada da na utakmici viče “Aleksaaaaa”, Aleksa to ne čuje to kao nešto oštro.

– Pa čujem, ali ja slušam šta hoće on meni da kaže, ne obazirem se previše na to stvarno. To sam i rekao dosta puta, ne obazirem se na ton kojim on meni pristupa, nego šta želi da mi kaže i na šta mi aludira – kaže košarkaš.

Aleksa se seća i prvog poziva u reprezentaciju, ali i kao koji košarkaš je želeo da bude kada poraste o čemu možete čuti u emisiji “Balkanskom ulicom” koja se emituje samo na Blic televiziji, nedeljom u 16.30 sati na MTS kanalu 115. Ukoliko propustite emisiju, reprizu možete gledati u ponedeljak u 6 sati.

Foto: Blic TV / Ringier

Gde gledati Blic TV