Kulturna ponuda Beograda i Srbije postaće bogatija za novi pozorišni festival, koji je pokrenula glumica Vjera Mujović. Od 13. do 16. novembra na nekoliko lokacija u glavnom gradu publika će moći da poseti Muzeteu, prvi međunarodni festival muzejskog teatra, i da vidi najbolje od domaće produkcije, ali i gostovanja umetnika iz Izraela i Nemačke. Za Kurir glumica otkriva kako je došla na ovu neobičnu ideju da pozorište preseli u nove prostore.
Šta nas čeka na prvom izdanju festivala?
– Četiri muzeja i osam predstava, a njih sedam boriće se za nagrade. Festival će otvoriti u ponedeljak veče u Konaku kneginje Ljubice Nina Mazur, koja kaže: “Muzeji pripadaju prošlosti, teatar sadašnjosti, a zajedno stvaramo budućnost”, a ja na to dodajem: “Živeo teatar, živela igra koja muzeje obasjava nekom novom dramskom svetlošću!” Muzejski teatar neguje kulturnu baštinu i priča neke važne priče. Nije ovde poenta da glumci dobijaju nove prostore za igru, već da mi na ovaj način obogaćujemo muzeje i njihovu ponudu.
Prvog dana ste u Konaku kneginje Ljubice?
– Festival će otvoriti glumac Nikola Šurbanović s monodramom “Vetar i zastave”, a zatim sledi “Ester” Tatjane Kazanovski, koja dolazi iz Tel Aviva. Drugi dan se selimo u Etnografski muzej, gde će publika moći da vidi Vanju Milačić i Ljiljanu Jakšić kao Nadeždu Petrović i Mariju Mokranjac. Treći dan se selimo u Muzej nauke i tehnike (Skenderbegova 51), gde ćemo izvesti predstavu “Pupin – poslednji san” i Aristofanov komad “Lizistrata” s gostom iz Nemačke Aleksejem Borisom. Boris igra više do 12 uloga. On prikazuje žensku borbu za mir. Festival se završava u Domu Jevrema Grujića, gde se na kraju izvodi komad Jelene Kajgo “Dve žene i jedan rat”. Muzejski teatar mene lično baš veže za ovo mesto, gde se zatvara festival, jer smo tu Rada Đuričin i ja igrale “Malu crnu haljinu”.
Kako se rodila ideja za ovakav festival?
– Iz moje prakse. Igram četiri predstave u muzejima. Međutim, mene je jedna druga stvar fascinirala. Bila sam u Ukrajini, u muzeju posvećenom Bulgakovu, koji više ne postoji i ne žele sada da ga se sećanju. U ulici sličnoj našoj Skadarliji bio je muzej i tri starije glumice su na raznim stranim jezicima vodile svoju turu. To mi je bilo lepše nego mnoge predstave koje sam gledala. Išla sam na tri izvođenja i svaki put sam plakala. Sve to me je navelo da odnos prema muzejima može da bude drugačiji. Mislimo da su to mrtva mesta, a mogu da budu živi. Nasledila sam i sjajnu ulogu kneginje Ljubice od Nataše Popovski, koja nas je prerano napustila.
Ko će birati najbolje predstave?
– Žiri festivala čine Nina Mazur, dramaturg i pozorišni kritičar iz Hanovera, Nemačke, Gordana Goncić, dramaturg, Jelena Medaković, direktor Muzeja grada Beograda, Jadranka Đorđević, turizmolog, i Andrija Daničić, glumac. Videćemo kako publika reaguje. Nadam se da će Beograd postati prestonica jednog festivala kakav ne postoji u regionu, a malo je takvih u svetu.
Šta vam je želja nakon festivala?
– Da ožive još neki muzeji i da u ponudi imaju ovakve forme.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Kurir