Zorka Glavonjić (70) iz brdovitog Dragačeva upisala je vozački ispit na pragu osme decenije, a u auto-školi teorijski deo juče je položila iz prve.
Ideja da u ovim godinama prvi put sedne za volan rodila se iz potrebe da suprugu Mijailu (83) pokaže zahvalnost.
Položeno poznavanje propisa Zorka je proslavila u jednoj kafani u Čačku, zajedno sa klasićima koji su joj priredili iznenađenje kome se nije nadala.
– Danas punim 70. U auto-školi su to uočili pa su svi zajedno želeli da me iznenade, posle ispita su mi svi čestitali. Kažu da sam im najstariji kandidat za vozača – priča kroz osmeh Zorka dok nazdravlja sa omladinom.
U gradskoj kafani u centru Čačka u dobrom raspoloženju smo zatekli Irinu, Saru, Dragana i Mateu kako sa Zorkom zajednički proslavljaju savladan prvi korak do vozačke dozvole. Ostali sa grupe, koja broji 13 kandidata, nazdravili su ali se nisu zadržavali, jer žure u školu, na časove.
Zorka se više od 50 godina bezbedno i udobno vozila sa njenim Mijailom, uvek na mestu suvozača. On i dalje vozi, ali ga vid polako izdaje.
– Suprug je pola veka decu i mene besprekorno vozio. Sada je red da ja vratim dug, pa kad treba do lekara, ili u nabavku mog Mijaila ću ja da vozim. Deca i unuci su takođe na usluzi, ali mi najviše volimo sami da sednemo u našeg punta i ne oduzimamo deci vreme, svi oni imaju svoje obaveze – priča Zorka ne skidajući osmeh s lica.
Iako s osmehom govori o učenju saobraćajnih propisa, njen uspeh nije bio nimalo lak. Kada je otišla u auto-školu da upiše vožnju, rekli su joj da donese lekarsko uverenje, ako tamo prođe, stiče uslov da krene s obukom. Lekarsko uverenje kaže da je dobila bez problema.
– Najteže mi je bilo da naučim da koristim kompjuter, bez toga nije moglo da se krene. Puna četiri dana su me sin i snaha obučavali kako da ga uključim, da otvorim aplikaciju, da se ulogujem, a joj muke su to bile. Ali sam naučila, posle je sve bilo lakše – priča Zorka.
– Što se teorijskog dela ispita tiče nije bilo previše teško, samo mora da se uči i shvata situacija koja je na slici. Odnosno, ne uči se napamet, već mora da se razume u realnosti to što pročitam. Simulacije sam učila na greškama, da znam šta sam omašila i to obično noću, kada kroz kuću ne prolazi narod – kaže baba Zora, kako je unuci inače zovu.
Kazuje da u životu nikada nije sela za volan, iako je godinama sina i supruga molila da je nauče da vozi, međutim, oni su to uporno odbijali.
– Hvala im na tome, ništa bez škole! Danas vidim da mnogi kandidati padaju vožnju jer ih je neko ranije učio pogrešno – priča žena koja protekle noći oka nije sklopila, zbog treme pred današnji ispit koji je s uspehom savladala.
Kazuje da posebnu zahvalnost duguje instruktorki Lidiji koja je sa njom imala strpljenja, jer je u početku obuke sporije od ostalih polaznika kapirala komande na školskom računaru.
– Obuku sam upisala prošle godine, a čitave zime sam iz sela u Dragačevu, preko Guče, autobusom dolazila na predavanja u Čačak. I tako promrzla kad sednem u toplu učionicu, ponekad i zaspim. Ali sam sve morala da naučim, protekciju nisam imala.
Baka Zorina unuka Andrijana kaže da nijednog trenutka nije imala dilemu u vezi s njenim uspehom.
– Baba je učeći propise mesecima išla s knjigom u rukama i sve nas redom preslišavala, a vozače prvenstveno. Niko iz porodice nije imao dilemu da li će ona danas položiti, jedino smo strahovali da je trema ne blokira, ali kao što vidite i to je prevazišla – kaže unuka dodajući da će Zorina brojna porodica vozačku dozvolu proslaviti uz trubače, kako i priliči u srcu Dragačeva.
Kurir