Danijel Ljuboja bio je u svoje vreme paklen napadač. Izrazito brz, ali i snažan, pravi strah i trepet za protivničke golmane.
Porodično je vaspitan i odgajan od malih nogu da navija za Crvenu zvezdu, u rodnim Vinkovcima. Posle ratnih dešavanja 1991. godine Danijel Ljuboja je sa porodicom izbegao u Beograd, u Srbiju. I poželeo je da se okuša na Marakani.
U Vaskršnjem intervjuu za Kuriri Danijel Ljuboja prvi put otkriva kako je bio nadomak dolaska u Crvenu zvezdu.
– Prvi put došao sam sa ocem, jer je on poznavao Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića. Bilo je to 1991. godine. Zamolio ih je da dođem na probu. Kada se sve to završilo, tadašnji trener, neću da mu pominjem ime, ništa nam nije rekao. Da li ostajem, ili ne. Otac je posle probe trebalo da ode i javi Džajiću i Cvetkoviću šta je trener odlučio. Pošto njegovog odgovora nije bilo, mi smo se pokupili i otišli. Shvatili smo da se nisam dokazao, da to nije to, jer nije bilo pozitivnog odgovora. Posle toga sam otišao u Sošo, gde su me uzeli. Zanimljivo, taj trener Zvezde je posle zvao telefonom oca i tražio da dođem. Ali, bilo je kasno, Zvezda je čula da sam u Francuskoj – istakao je Danijel Ljuboja.
A, drugi put. Šta se tada desilo?
– Bio sam u Volfzburgu i htela me je Crvena zvezda. Imao sam razgovor i sastanak sa tadašnjim predsednikom Draganom Stojkovićem Piksijem i još nekim ljudima iz kluba. Pričali smo otvoreno. Igrao sam u Nemačkoj… Nije se namestilo. Meni je bilo rano da se vraćam, imao sam 28 godina. Hteo sam da igram u jakim ligama poput Nemačke ili Francuske. Nismo se dogovorili. Kad me neko pita da li mi žao što nisam obukao Zvezdin dres, kažem da mi je žao svakog greha koji sam učinio, ali da tada nije bio momenat da se vratim. Pre svega zbog moje karijere. Jednostavno, nije bio pravi momenat – objasnio je Danijel Ljuboja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
00:29
Delije, Crvena zvezda, Zenit, Marš na Drinu
Kurir