Skriven u dolini, okružen listopadnom i četinarskom fruškogorskom šumom, manastir Velika Remeta u ovim decembarskim danima ne samuje. Pored vernika i turista koji pohode rajski vrt Igumana Stefana, starešine manastira, zvuk motorne testere, udaranje čekića i rad mešalice prekidaju jesenju tišinu. Čekajući verske praznike, monaštvo manastira Velika Remeta svaki lep dan koristi za sređivanje i ulepšavanje pravoslavnog hrama.
Foto SK
– Spremili smo drva za zimu, sada koristimo ovo lepo vreme bez snega da ih iscepkamo. Vreme bez jakih mrazeva koristimo i da još nešto izbetoniramo, kod nas uvek ima posla. Veoma brzo nam stižu praznici i liturgije, pa će manje biti vremena za fizičke poslove. – kaže jedan od monaha, koji se dao u posao orezivanja ruža, ali i sređivanje ostalog ukrasnog drveća, kako bi na proleće bilo lepše.
Manastirsko monaštvo, koje čine oko desetak monaha, gaji guske i patke, proizvode med, jer, kako kažu, od nečega mora da se živi. Naselje Velika Remeta, koje ima oko 40-ak stanovnika, jedno je od najviših naselja na Fruškoj gori i to na nadmorskoj visini blizu 300 metara. U okolini Velike Remete i istoimenog manastira nalazi se blizu 2 000 vikendica, pa leti ovo skriveno mesto ima i oko 3 000 stanovnika.
Foto: Фото СК
POGLEDAJ GALERIJU
Ovaj deo iriške opštine zanimljiv je za turiste i leti i zimi, jer se u okviru manastirskog kompleksa nalazi etno-selo, zatim izvor Ubavac, sa koga mnogi ljudi iz bliže i dalje okoline nose vodu, jer, navodno, popravlja vid. Postoji čak legenda da su vodu sa Ubavca pili Sveti Dimitrij, solunski, ali i Sveti Sava, kada je ovuda prolazio.
– Mnogo je lepote koju treba ljudima pokazati, ali i da osete ovaj blaženi mir, jer ovde čovek kad dođe vikendom može lepo da uživa, a kod nas da provedu vreme u bogougodnim razgovorima. Na tren da oživimo ovo prelepo mesto, možda se neko odluči i da ovde kupi kuću, doseli, a sa svakim novim licem ovde stiže i radost- kaže iguman Stefan, ističući da je manastir Velika Remeta biser fruškogorski.
Kralj Dragutin
Ovu fruškogorsku svetinju je osnovao kralj Stefan Dragutin početkom 15. veka. Prvi pisani dokument o manastiru je iz 1509. godine, a prva značajna kompozicija živopisanih fresaka sa primesama barokne umetnosti javlja se 1568. godine. Manastir je prvo veliko stradanje doživeo 1716. godine u ratu između Austrougarske i Turske, a onda u Drugom svetskom ratu.