Na 12. kongresu evropskih klarinetista, održanom na Akademiji umetnosti u Tilburgu, u Holandiji, profesor klarineta na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici Andrija Blagojević izabran je u članstvo Borda direktora međunarodne organizacije European Clarinet Association.

– Postoji više načina praćenja savremenih dostignuća u muzičkoj umetnosti. Internet je znatno olakšao razmenu informacija, ali se ključne stvari ipak saznaju prilikom direktne verbalne i muzičke komunikacije. Tako je bilo i na 12th European Clarinet Congress, održanom na Fontys Academy of the Arts Conservatory, u Tilburgu, u Holandiji.

Na tom kongresu ste izabrani za člana borda direktora Evropske asocijacije klarinetista?

– Da, na sastanku koji je održan, u okviru pomenutog kongresa, izabrano je novo rukovodstvo. Ja sam bio među nekolicinom evropskih klarinetista izabranih za članove borda direktora.

Recite nam nešto o dosadašnjem razvoju evropske asocijacije.

– Osnivanje udruženja koje bi okupljalo evropske klarinetiste inicirano je 2009. godine, na međunarodnom festivalu ClarinetFest, te godine održanom u Portugaliji u organizaciji International Clarinet Association, i dovršeno 2010. godine u Belgiji. U toku procesa osnivanja, 2010. godine, i ja sam se priključio udruženju koje je nazvano European Clarinet Association (ESA). Prvi predsednik ESA bio je profesor na Univerzitetu umetnosti u Cirihu, Matthias Müller.

Godine 2013. članovi Asocijacije okupili su se na festivalu ClarinetFest, te godine održanom u Italiji, i izabrali novo rukovodstvo. Dana 26. jula 2013. godine, belgijski klarinetista Stephan Vermeersch postao je novi predsednik ESA, a mene su izabrali za predstavnika Srbije u European Clarinet Association, verovatno i zato što sam od 2009. godine na sličnoj funkciji i u International Clarinet Association.

Vermeersch je znatno doprineo razvoju ESA i omasovljenju članstva. Više puta je gostovao i u Srbiji i susreo se klarinetistima iz različitih delova naše zemlje. Svoju prvu posetu, u proleće 2014. godine, započeo je koncertom i serijom predavanja iz različitih oblasti na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Dve godine kasnije, u Beogradu je dodelio evropsko priznanje za životno delo klarinetisti Milenku Stefanoviću, nekadašnjem prvom klarinetisti Beogradske filharmonije, profesoru klarineta na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i osnivaču klase klarineta na Fakultetu umetnosti u Prištini.

Član Borda direktora European Clarinet Association prvi put sam postao 2017. godine, čime je po prvi put u rukovodstvo ESA ušao neko sa Balkana. Dana 7. decembra 2023. godine evropski klarinetisti okupljeni na kongresu u Holandiji, izglasali su novo, podmlađeno, rukovodstvo i strukturu ESA. Asocijacijom sada rukovodi dvoje kopredsednika, nemački klarinetista Nicolai Pfeffer i portugalska klarinetistkinja i bas klarinetistkinja Filipa Nunes. Tom prilikom, formiran je i novi bord direktora, u čije sam članstvo izabran i ja. Doskorašnji predsednik ESA, Stephan Vermeersch, ostao je u bordu direktora, na molbu novog rukovodstva i uz našu jednoglasnu podršku, kako bi svojim iskustvom pomogao novim generacijama. Udruživanje iskustva i svežih ideja daje optimalne rezultate, što se već pokazuje u rezultatima rada novog rukovodstva.

Prošle nedelje ste održali master klas za učenike Muzičke škole „Dušan Skovran“ u Ćupriji. U najavi koju je objavila Škola, predstavljeni ste kao profesor na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, predsednik upravnog odbora Nacionalne srpske klarinetističke asocijacije, član Borda direktora Evropske klarinetističke asocijacije i predsedavajući za Srbiju Međunarodne klarinetističke asocijacije. Pored master klasa, održali ste i predavanje u Kamernoj sali Škole, pod nazivom „Razvoj srpskog klarinetizma“. Istraživanje istorijata srpskog klarinetizma jedna je od vaših preokupacija. Možete li nam reći nešto više o tome?

– Poznavanje sopstvene i prošlosti drugih neophodno je za stabilan, kontinuiran, osmišljen razvoj, u svakoj oblasti, kako bismo imali osnovu za nadgradnju. Klarinetizam ne predstavlja izuzetak po tom pitanju. Iako Srbija nema tradiciju dugu kao neke druge zemlje, vremenom se, postepeno, razvila i naša nacionalna škola, čiji su predstavnici ostvarili značajne rezultate. Istraživanje te oblasti sam započeo spontano, još u toku studija, nadahnut svojim profesorom Milenkom Stefanovićem, da bih kasnije proširio istraživanje i na ostale značajne klarinetiste. Bilo ih je u Srbiji i Jugoslaviji znatno više nego što je to poznato današnjim mladim klarinetistima.

Da li ste negde objavili rezultate svojih istraživanja?

– Jesam. Objavio sam veliki broj radova i popularnih članaka u Srbiji i inostranstvu. Svoja dosadašnja istraživanja sumirao sam u radu pod nazivom The Establishment of the Serbian Clarinet School, koji je decembra prošle godine objavljen u međunarodnom časopisu The Clarinet (Blagojević, Andrija. “The Establishment of the Serbian Clarinet School.” The Clarinet 51, no. 1 (December 2023): 40–45). Časopis The Clarinet čita nekoliko hiljada, mahom profesionalnih, klarinetista iz celog sveta, a uređuje ga međunarodni uređivački odbor sastavljen od uglednih klarinetista i muzikologa iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Nemačke, Francuske i Italije.

Želite li, na kraju, još nešto da dodate?

Iskoristio bih priliku da obavestim čitaoce, pre svega klarinetiste i ljubitelje klarineta, da će ovogodišnji evropski kongres biti održan u, nama geografski bliskoj, Italiji. Takođe, naša Nacionalna srpska klarinetistička asocijacija nastavlja sa realizacijom svog projekta pod nazivom Serbian Clarinet Academy and Festival. Upravo privodimo kraju organizaciju turneje kineske klarinetistkinje Yu Huijing.

Kurir.rs/Živomir Milenković

Kurir