Jačanje vladavine prava u Crnoj Gori biće važan signal da država napreduje, kazao je crnogorski predsednik Jakov Milatović.
On je u intervjuu za “Gardijan” kazao da je realno da se punopravno članstvo Crne Gore u EU dogodi 2028. godine.
“Pod mojim rukovodstvom postoji nulta tolerancija na korupciju, a nova parlamentarna većina ostvariće imenovanja u pravosuđu do kraja godine”, rekao je Milatović londonskom listu.
On ne spori da dosad nije bilo političkog konsenzusa o tome ko treba da popuni upražnjena mesta u pravosuđu, uključujući mesto vrhovnog državnog tužioca.
Kako piše “Gardijan”, novoizabrani predsednik Crne Gore kaže da EU može pokazati svoju obnovljenu posvećenost principu proširenja tako što će u roku od pet godina primiti svog starog kandidata, Crnu Goru.
“Naše članstvo bi bila priča o više od same Crne Gore. To bi pokazalo zemljama koje žele da pristupe da se put reformi isplati“, rekao je Milatović.
Uoči posete Londonu ove nedelje, tokom koje se očekuje da se sastane sa kraljem Čarlsom i ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, Milatović je rekao da je proširenje potrebno da bi se povratio politički duh, a ne da se svede na tehnički proces.
“Ceo EU proces u poslednjih deset godina postao je veoma tehnički i od velikog proširenja na istok 2004. godine izgubio je političku dimenziju“, rekao je on.
“Ruska agresija na Ukrajinu delovala je kao poziv na buđenje u Briselu i drugim evropskim prestonicama da pristupanje mora da bude geopolitički aspekt. Očigledno, ono zadržava tehničku dimenziju, ali naše članstvo bi pokazalo skeptičnoj javnosti da je proširenje još živo i da nije samo pitanje elita”, predočio je Milatović.
Šef crnogorske države takođe je naglasio da se prozapadna orijentacija Crne Gore neće promeniti iako je premijer, Milatovićev saveznik, bio primoran na savez sa prosrpskom strankom da formira vladu posle parlamentarnih izbora na leto. On je obećao “100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom EU” i “kredibilnije” članstvo u NATO-u.
Mala jadranska država sa 619.000 stanovnika podnela je zahtev za pridruživanje EU 2008. godine, dve godine nakon sticanja nezavisnosti od Srbije, ali je napredak zaustavljen zbog zabrinutosti oko korupcije, dugotrajnog sovjetskog uticaja i endemske političke nestabilnosti, piše “Gardijan”. Tvrde da se Hrvatska, s druge strane, prijavila 2003. godine i pridružila se 2013. godine, i poslednja je zemlja koja je to učinila.
Bivši stipendista Čeveninga i ekonomista koji tečno govori tri jezika, Milatović je u aprilu sa 37 godina izabran za predsednika u nadi da će njegov petogodišnji mandat označiti kraj ere autoritarne politike. Predstavljajući novoformiranu centrističku Evropu sad stranku, savadao je svog rivala Mila Đukanovića, čoveka koji je zajedno sa svojom strankom, Demokratskom partijom socijalista (DPS), dominirao crnogorskom politikom od osamostaljenja.
Veliki dio Milatovićevih zalaganja bio je zasnovan na nadi u ekonomsko osnaženje i okončanje korupcije koju toleriše država. Obećao je duh nacionalnog pomirenja između etničkih grupa i ponudio put iz političke nestabilnosti koja muči funkcionisanje vlade od 2020. godine, piše list. Iznad svega, dao je najbolje obećanje o članstvu u EU, ističe se.
Proširenje je ponovo na vrhu agende Brisela. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je u svom godišnjem obraćanju „o stanju u Uniji“ prošlog mjeseca da se EU mora pripremiti za radikalne promene potrebne za prijem novih zemalja u blok. “Ne možemo sebi priuštiti da ostavimo naše sugrađane Evropljane iza“, rekla je ona.
Milatović insistira da je od deset zemalja koje traže članstvo, Crna Gora pravi favorit. Njegova zemlja je članica NATO-a od 2017. godine, ističe on, koristi euro, a prihod po glavi stanovnika je 55 odsto proseka EU.
Opisujući sebe kao realistu, on je rekao da je predvideo vremenski raspored prema kojem će zemlje članice EU ratifikovati članstvo Crne Gore 2027. godine, što će dovesti do punopravnog članstva 2028. godine.
Postignut je vitalni napredak po pitanju temeljnog pitanja reforme pravosuđa, rekao je on, što je dovelo do uklanjanja, a ponekad i hapšenja “prljavih ljudi“ u pravosuđu povezanih sa organizovanim kriminalom. Milatović je, međutim, priznao da nedostaje politički konsenzus o tome ko treba da popuni upražnjena mesta, uključujući i mesto vrhovnog državnog tužioca, koje je upražnjeno od juna prošle godine.
Milatović je rekao da će njegovo rukovođenje imati nultu toleranciju na korupciju i da će nova parlamentarna većina ostvariti imenovanja u pravosuđu do kraja ove godine. Poboljšanja vladavine prava bila bi “masovni signal da zemlja napreduje”, rekao je on.
Deo zamaha od Milatovićevog izbora je, međutim, nestao zbog neuspešnosti Milojka Spajića, mandatara i suosnivača Evrope sad da formira vladu.
(Kurir.rs/Adria)
Kurir