RETKI su živopisci koji dožive da oslikavaju crkvu u svom rodnom mestu, a upravo to dogodilo se akademskom umetniku Dejanu Milićeviću iz Dedine kod Kruševca.
Foto:S.Babović
Prvu ikonu, u bogomolji Svetog Atanasija Velikog, oslikao je pre više od 20 godina, kada je crkva i izgrađena. Oltar je oslikao pre pet godina, a ove jeseni, na skelama živopiše kupolu na 11 metara visine…
– Letos se, dok sam ležeći slikao Pantrokratora, dogodio zemljotres. Sve se zaljuljalo, skele su počele da se pomeraju, a ja sam pomislio kako sam, iako na 11 metara od poda, ipak na najsigurnijem mestu… Kada se sve smirilo, oprezno sam sišao i video da je ispred hrama sve mirno, da mnogi nisu ni osetili pomeranje tla, ali meni na visini to nije moglo da promakne – prepričava Milićević koji se, tokom dana, i po 15 puta popne i spusti sa skele.
Foto:S.Babović
Tekst potpisa
Boje i četke su pod kupolom, ali dešava se da zafali nešto od pribora ili mora da napravi pauzu… Posle tri meseca rada, veli, kupola je dovršena i preostale su samo nijanse.
– Naporno je, ali je i blagodet. Radim sa grčkim, akrilnim bojama, a podloga je od krečnog gleta. Još nema prvih reakcija, jer od skela malo toga može da se vidi, ali se nadam da će biti pozitivne – ističe živopisac kojem se, kad god siđe, pogled zaustavi na oltaru koji je svojevremeno oslikavao, zajedno sa prvim ikonama.
Foto:S.Babović
Tekst potpisa
Ponosan i na taj rad, smatra da je zaokružio celinu, ali se nada da će nastaviti da oslikava ostatak crkve, kvadrat po kvadrat… Pritom, kao dečak, nije mogao ni da zamisli da će Dedina imati svoju crkvu, jer su vernici oduvek odlazili u Makrešane, a onda je, pre dve decenije, počela gradnja bogomolje Svetog Atanasija Velikog. Upravo u njoj nastala su i prva Dejanova dela, pa je usledila pauza.
– Putovao sam i oslikavao druge hramove, poput onog u Podgorici ili manastira Beška na Skadarskom jezeru, a onda sam se vratio kući da oslikam “svoju” crkvu – kaže Milićević koji je freskoslikarstvo učio od najboljih.
Foto:S.Babović
Posle završene Umetničke škole u Nišu i dizajnerske u Beogradu, studirao je slikarstvo na tamošnjoj Likovnoj akademiji, te – po diplomiranju, 1991, pre nego što je odabrao da stvara – radio u prosveti.
– Prvu liniju na zidu povukao sam pored Petra Bilića, a freskotehniku učio od Gavrila Markovića, pa obojici mnogo dugujem. Inače, Sveti Atanasije Veliki je esnafska slava, poštuju ga zanatlije, ali i slikari, pa mi je živopisanje u dedinskoj bogomolji i zbog toga posebno.