Danas se navršava šest godina od smrti čuvenog srpskog glumca Nebojše Glogovca, koji je preminuo od karcinoma pluća.
Glumca je bolest odnela za samo mesec dana. Agresivan kancer koji se “rodio” u njegovim plućima, brzo je matastazama, te napao i njegovu jetru zbog čega nije mogao da se operiše, uprkos svim naporima lekara.
Borba do kraja
Već na prvom pregledu saznao je da je bolest u poodmakloj fazi. Ipak, želeo je da se bori. Pomoć je potražio od čuvene doktorke u Nemačkoj, gde se podvrgnuo detaljnim analizama koje traju pet dana. Međutim, već posle trećeg saznao je zastrašujuću vest – da neće uspeti da se izleči.
– Bolje da ova dva dana provedete s porodicom – rečeno mu je u Nemačkoj.
Odmah se vratio u Srbiju kako bi poslednje trenutke bio sa suprugom i troje dece. Ipak, ni tada nije želeo da se tako lako preda, već se lavovski borio.
Bogata karijera
Svoju bogatu karijeru započeo je 1987. godine, ulogom u seriji “Bolji život”, u kojoj je glumio Bobinog školskog druga.
Prvi put je igrao na filmu 1994. godine, kada je oživeo lik Fadila, vojnika JNA u ratnoj drami “Vukovar, jedna priča”. Film “Ubistvo s predumišljajem” doneo mu je prvu glavnu ulogu na filmu, a uloga Bogdana, Srbina iz Hrvatske koji je ranjen u ratu, donela mu je nagradu “Car Konstantin” na Filmskom festivalu u Nišu.
Publika ga pamti i po filmovima “Nebeska udica”, “Munje”, “Bumerang”, “Država mrtvih”, “Kad porastem biću Kengur”, “Klopka” za koju je dobio nekoliko nagrada na međunarodnim festivalima širom sveta, kao i u serijama “Vratiće se rode”, “Moj rođak sa sela”, Vojna akademija”, “Žene sa Dedinja” i “Ravna Gora”. Svoju poslednju ulogu pred kamerama odigrao je u filmu “Južni Vetar”, gde je oživeo lik Goluba, ali premijeru nije dočekao.
Dobitnik je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju Car Konstantin za najbolju mušku ulogu u filmu “Ubistvo s predumišljajem”, Dobričin prsten, Sterijina nagrada, nagrada Zoran Radmilović….
Reči zbog kojih je Srbija plakala
U moru uloga ovog izvanrednog dramskog umetnika, izdvaja se rola sveštenika u seriji “Moj rođak sa sela”, gde je otpevao pesmu “A što ti je, mila kćeri” u sceni ispovedanja starice koja je na samrti.
U njoj, Glogovac razgovara sa staricom o životu i smrti:
“Bilo mi je lepo”.
“To je samo putovanje. Svi ćemo mi tamo”, odgovorio joj je on.
“Kako znate?”
“Verujem, majko. Tako znam”.
“Da li biste hteli nešto da mi otpevate? Ali ne crkveno… Nešto o mladosti”.
Nakon ovih reči Glogovac je zapevao stihove pesme “A što ti je mila kćeri”, koji su rasplakali celu Srbiju. U pitanju je narodna pesma koju je otpevala Silvana Armenulić, a pre nje je izvela Radmila Dimić.
“A što ti je, mila kćeri, jelek raskopčan?
S kime si se zavadila, ubio te dan?”
“Ne karaj me, majko mila, san je tome kriv;
mladost bujna lako vara i osećaj živ.
Zaspala sam tiho, mirno, devojačkim snom,
a u snu mi doš’o dragi, mio srcu mom.
Pružio mi vrele usne, da ih ljubim ja,
a u nedra ruke pruža da se poigra.
Pusti mene, mlado momče, da ja mirno spim.
Iskopneću, poludeću, ne igraj se s tim!
Zaspala sam tiho, mirno, buran beše san,
na grud’ma mi pršte jelek slabo izatkan.”
Nakon Glogovčeve smrti ustanovljena je nagrda sa njegovim imenom. Dramski umetnik počiva u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
(Kurir.rs)
Kurir